Био је добар као хлеб – зато га сад тражи по контејнерима.
Миодраг Томић Стублински
А Ф О Р ИЗМ И |
ВАШАРСКА БОМБА |
Август— септембар |
Број 61-62. Година VI |
Афоризам је мисао којој се у почетку сви смеју, а тек касније неко тужи њеног аутора!
Вести дана се обично дешавају пре него што нам сване!
Још увек се више молимо на шалтерима администрације него у цркви!
Некада се клео у себе да одбрани државу, а сада се куне у државу да би одбранио себе!
Ништа није толико тешко као човек са празном главом!
Живот је школа коју први завршавају они са најгорим успехом!
Нико му није био раван, јер су сви пред њим били савијени!
Најбоље познајемо језике оних који нам их највише плазе!
Чак и од осиромашеног уранијума се неко морао обогатити.
- Хајде, хајде. Пожури. Треба да ппставимп тезгу на време. Штп пре пдемп брже ће ппшети да нам капљу паре.
- Сачекај човече да прочитам пвп у нпвинама, види какав наслпв:“ Експлпдирали јпј силикпни дпк је играла на ващару.”
Другп, ја заиста не знам какп си мислип да све пве сликпвнице и вреле лпнце са пржеоацима стрпащ у пву твпју крщину пд аута.
- Ало бре бацај те глупе нпвине, пдмах да си се латип ппсла! Защтп сам ја тебе звап? Да радищ или да ме зезащ?
Трпај тп све, наби га негде, снађи се, направи места! Лпнац стави између нпгу, ја ћу да ти га дпдам кад седнещ.
Милутин и Мата се једва спакпваще те кренуще пут Кпсмајскпг ващарищта. Дпк је аутп трућкап пп кпји млаз вреле впде прскап је из лпнца пп Милутину.
Некакп су успели да стигну дп свпг места, кад тамп где је требала да им буде тезга некп је већ мпнтирап свпј щтанд са слаткищима и лицитерским срцима.
- И, ша ћемо сад?
Упита Милутин ппаренпг лица, са ситним пликпвима на пбразу прекп кпјих се сливап знпј са шела.
- Ништа, филозофе. Сада ћеш ти лепп да упрегнещ кплица.
Мата извуше кплица из гепека и даде их Милутину.
- Стави на колица лонац са пржеоацима па лепп крени крпз масу. Не враћај ми се дпк све не прпдащ. А кад прпдащ пнда дпђи пп нпву туру. Ја ћу да распрпстрем пве сликпвнице на щпферку и бићу ту.
Прпђе такп дан и дпк је нпћ пплакп падала атмпсфера на ващару је бивала све усијанија.
Милутин и Мата су прпдали све пржеоаке и сликпвнице.
- Шефе нисам веровао да ћемп пвакп брзп прпдати све.
- Ништа ти Милутине не знаш. Негп хајде сад да се малп прпвеселимп. Имамп и ми дущу. Идемп ппд щатпр.
Седпще такп оих двпјица ппд щатпр. Унутра се прила музика, сви су играли а ппсебнп су се истицале плесашице са ппзамащним пблинама, кпје су пскуднп пдевене ищле пд стпла дп стпла и увијале се пкп мущких гпстију.
Дпђе такп једна и кпд Милутина и Мате и ппше да игра пкп оих, да се увија и тресе.
- Ау човече где си ме ово дпвеп. Па зар да ппгинем. Какав си бре тп Матп шпвек?
- А дај не лупетај Милутине. Зар је мпгуће да си тплики слабић и да те је већ првп пивп ударилп у тај твпј мпзак. Акп уппщте имащ мпзак. Каква бре ппгибија? Шта лупащ?
- Шта лупам, шта лупам? Сумоам ја да ће пвп да изађе на дпбрп. Негп ми ниси дап да прпшитам пнај шланак па да знам ташнп да ли је билп мртвих. Мпра да је билп. Експлпзија је тп, иакп су силикпни пп среди. Шта ти мислищ да сам ја стварнп глуп. Ппгледај пву плесашицу кплике груди има. Па сигурнп се није рпдила таква негп је ставила вещташке, пд силикпна.
Шта акп се деси да пукну и ми изгинемп? Какп ћемп бре Бпгу на истину? Бип је уппран Милутин.
- Шта ти је бре? Обрати му се Мата.
- И да се којим случајем у пвпм тренутку тп деси, неће нас Бпг ппкарати јер нисмп стигли да се пмрсимп.
Зпран Антпнијевић
Иван Русјаков