Вођа је способан да стално говори како се овде лепо живи. То и луд зна.
Игор Браца Дамњановић ДИБ
А Ф О РИ З М И
Демократија је цивилизацијско остварење – и само се код нас заводи.
Експерте имамо на сваком кораку, а на сваком другом оне које су они завили у црно.
Свака наша крпа би барјак да буде.
Демократију најлакше спроводи један човек. На нашу срећу ми баш таквог имамо.
Србину више вести не стижу трач поштом. И он се окренуо таблоидима.
Србин би спавао као заклан да често нема кума на уму.
Ситима свега ни гладни не завиде.
Шта да раде будале на положајима него да паметују?
Наш човек још у обданишту дотакне дно живота.
Пеко Лаличић
Наша влада ради као кртица. На слепо.
Много је тешко да се изабере нормална влада! За тако нешто потребни су и нормални људи.
Имам велике шансе да уђем у владу. За улазак у њу још се не тражи лекарско уверење.
Треба да изаберемо владу састављену од пензионера. Таква влада има шансе да падне природним путем.
Најлакше је бити влада у сенци. Треба само да се изабере неко дрво.
Следећи премијер треба да буде психијатар. Ту сви краду ко луди!
Влада у незгодно време тражи да збијемо редове. Баш сада кад смо остали без гаћа.
Добар преседник мора да буде комплетан човек. Значи, мора да има и – сопствени мозак!
Историја се понавља. На почетку каријере и Хитлер је био председник партије.
Министар не сме да пише о криминалу у нашој земљи. То му дође као да пише аутобиографију!
Постоје хиљаду путева како да се човек обогати. Политички је – најкраћи.
Народ не распознаје врх и подземље. На оба места види исте људе.
Васил Толевски
Август— септембар 2017.
Број 61-62. Година VI
Није докторска дисертација свето писмо, да се не може преписати.
Захваљујући дивљим депонијама, мој град доживљава невиђени рурални развој.
Противнички фудбалери се крећу по читавом терену, што нама сужава маневарски простор.
Имао сам срећно детињство. Успео сам да одрастем.
Мора да се зна ред. Прво почистиш у свом дворишту, а онда пребациш у комшијско.
Мој Џеки дели судбину наше породице. Живи као кер.
Судија је био на висини задатка. Све је учинио да победи бољи.
Ми лупамо о шерпе, а они звецкају оружјем. Речју, балкански там-там!
Нико не зна куд плови овај брод, јер се капетан управо укрцава у чамац за спасавање.
Ми не затварамо очи пред проблемима. Правимо се да их не видимо.
Имамо тужну власт и смешну опозицију. Тако да је водвиљ комплетан.
Ми ћемо пристати да нас свет приказује злочинцима, само онда кад је то у нашем интересу.
Свет наше злочине истиче у први план, јер злочини осталих нису толико атрактивни.
Ми идемо путем с којег се још нико није вратио, да утврдимо шта је с њима.
Зоран Т. Поповић