Časopis za humor i satiru "Šipak" Šipak, br.59-60., jun,jul 2017. | Page 10
Хирурзи добијају од пацијената виски на поклон,
да им се не тресу руке приликом операције.
Зоран Т. Поповић
Јун - јул 2017.
АФОРИЗМИ
Бугарски воз стигао
је у наше крајеве.
Путује од изборног
места до места.
Све проблеме
решавали смо
људски, док се нису
појавили нељуди.
Нисмо ми народ за
поткусуривање.
Имамо само ситниш.
Пошаљите нам више
руских инвеститора.
Ужелели смо се
вотке.
Ми не бежимо од
одговорности, али јој
не дамо да нас
стигне.
Вођа је показао да
уме да се бави
политиком.
Продао је све наше.
Код мајстора за пице
прави се тесто.
Код мајстора за
изборе престо.
На трусном смо
терену.
Једни склизну из
фотеља, други се
попну.
Зоран Додеровић
Број 59 - 60. Година VI
УЗРОК НАШИХ ПРОБЛЕМА
Радња се дешава на пропланку, неких
стотину метара иза куће, уз поток на којем
за вријеме суше нестане воде, па и риба. Уз
поток је врбик у којем се нађе повремено и
неки храст, којег има мало већег и мало
мањег, а који може служити за ложење
када мало нарасте, а до тада се кора може
користити за чај и за друге намјене, ако
затреба, а ако не затреба нека се не дира,
јер га тако можете оштетити, ако се дира.
Када се заштити храст, онда је заштићен и
дјетлић који по њему куца, па се то онда
зове екологија, којом се баве и људи и
животиње. Животиње се баве, иако не знају
да се са тим баве, јер оне ништа не знају,
оне само штите природну средину, а човјек
има и мозак и медије, па онда напредује
напријед и шире.
Нису баш сви људи исти, јер се неки и не
баве екологијом, а неки се не баве ничим,
него чекају да дан прође. Ево, има један
који се не бави ни екологијом, што је
штета, јер се он бави собом и унутра се
усавршава. То се дешава унутра, па се не
види вани, па то не видимо, него нам он
каже. Он живи од данас до прекосутра, и
не размишља о томе да ли је нека биљка
корисна или није. Због тога нема у земљи
напретка, што наравно није важно, јер је
битно да нема назад, а о чему се брину и
они који су ишли у школу, као и они који
су пушили цигаре по ћошковима док су
професори прескакали часове.
У томе и јесте наш проблем.
Бар ја тако мислим.
Ето.
НЕЋУ ДА ЋУТИМ
Нећу да ћутим
Хоћу да вичем
Хоћу да кажем
Да ми је доста
Доста ми је тебе
Свињолики
Скретничару судбине
Који ријеш и ричеш
Надутог подбрадка
По животу генерација
Заглибљених у одјецима
Слаткоречивог гроктања
Које допире из брлога
Што си га направио
У сред наше авлије
Коју си разградио
Нећу да ћутим
Викаћу из свег гласа:
Жено загреј воду!
Људи дрште прасца!
Милан Куриџа
Зоран Антонијевић