А Ф О РИ З М И
Нису потпуно дигли руке од нас. Савили су их у лакту.
Април- мај 2017.
Милоје Вељовић
Број 57- 58. Година VI
• Кад ће већ једном Дан жена!? Да се са друштвом напијем к ̓ о човек.
• Кад имам пара, частим читав букет жена за њихов празник. Кад сам декинтиран – обрадујем само своју.
• Опомиње ме жена: – Хоћеш ли ме ове године даровати бар са два кукурека, мужићу-пужићу!? – Окани ме се, жено, још се није ни дигло – пролеће!
• Жена и ја обожавамо цвеће. Једино, она више цени куранфил, а ја љуби / ш / чицу.
• Адам ослепео од Евиних јабука. До данас није прогледао.
• Где ми беху очи кад сам се женио!? Онај лудак оптичар даде ми погрешну диоптрију!
Ђура Шефер Сремац
У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА
У вину је истина!- то боеми кажу, мада и остали са њима се слажу. Али Живку ова истина дотуче, кад њен Жика из кафане једва се довуче. Не устаје док се мортус не напије, мало му је флаша вина, балон он попије. Црвено ил’ бело, разлику не прави, каже да уз вино муке заборави. Налива се човек, чаше сам’ наврће, а после се пијан по путу преврће. И новчаник празан увек кући враћа, јер сви су му тамо кумови и браћа.
А Живка се труди да то Жика схвати, да га воле само кад им рачун плати. Користе га пијаног, наивног к’ о овна, а онда се смеју к’ о на неког кловна. Зато се запита шта ће са њим јадна кад је сад овакав, шта би да је гадна? Да к’ о жене неке виче на сав глас, да ли би у вину тад нашао спас? Кад балон попије сад кадa је фина, тад би мало била пуна бачва вина.
Весна Михајловић