А Ф О Р ИЗМ И
Наше бирачко тијело је подијељено. Нема везе с мозгом.
Април- мај 2017.
Зоран Плавшић
Број 57- 58. Година VI
Мпрал нам је у мислима, а немпрал у фптељама.
Иакп деценијама не знамп куда идемп, тај пут нам је дпбрп трасиран.
Да несрећа никад не иде сама, плаћене су гприле.
Није пплитика стриптиз, па да се власт сама скине.
Гласап бих за најбпље, али се пни не баве пплитикпм.
Склаоај се са браника птачбине, акп је за впланпм будала.
Хранићемп ми ппла Еврппе- шим се нащи тајкуни засите.
О лпщпј влади ни афпризам не ваља.
Наща демпкратија је систем у кпјем свакп има правп да бира и да буде зајебан.
Шетам пажљивп улицпм, да не угазим у некпг избпрнпг кандидата.
Божидар Бошко Маринковић
Где смо оно стали? Нисмо нигде!
Просечан политичар живи српски сан. Ради да ништа не ради.
Омиљена поштапалица оних који немају шта да кажу је – шта рећи.
Био је бисер у нашим редовима, док га нисмо укаљали.
Влада је показала своје резултате. Нека се припреми кука и мотика.
Кад милион нерешених предмета застари, имаћемо ефикасније судство.
Имамо идеалну земљу. За једног вођу, једну коалицију, једно мишљење.
Од српских бајки једна је увек актуелна. Она о Вођи.
Имао сам визију. Сањао сам пун контејнер.
Зоран Додеровић
Наши политичари јесу мали, али су већ научили да пузе.
Америка и Кореја су на корак од рата. Сва срећа, па имају авијацију.
Срби културу чувају у бочицама. Да се зараза не прошири.
Мораћемо да мењамо и правац и смер. Овако више не иде.
Откад не отварам фрижидер, на вођу више ни не мислим.
Након информативног разговора у полицији, морали су да га обраде у фотошопу. Да би мајка могла да га препозна.
Тражећи обећани сендвич, данас се један бот изгубио у Београду. Али, када је видео колико је још њих изгубљено, лакнуло му је.
Игор Браца Дамњановић ДИБ
Црквени календар је попуњен свецима. Политичари ће моћи да се упишу само црним словима.
Црква и држава су одвојене. Попови могу да народу певају само опело.
На путу за будућност испречио се Заветни храст. Власт је ову препреку сасекла у корену.
Грађане не брине хоће ли у рај или пакао. Веће искушење им је хоће ли остати у Србији или се иселити.
Узалуд имамо стари и нови календар. Ми увек радимо по своме.
Српске цркве и манастири на Косову су српско-византијског стила. Сада се не уклапају у „ Бонстил ―.
Мирослав Средановић
Миро Георгијевски