čovečanstvo. A to je ono što su genijalni umovi već jednom pronašli, i to u
doba faraona. I Mojsija.”
“Mislite da je u Zavetnom kovčegu pronalazak budućnosti?”
“ I prošlosti i budućnosti. Kada su probuđeni ljudi iskoristili svoj potencijal,
faraoni su njihove pronalaske iskoristili za izgranju piramida. Zatim su
pokušali da ih pretvore u robove ali su majstori pobegli i razasuli se po
svetu, neki su otišli među Esene i Nazarene, neki među Katare. I kada je
Mojsije poveo svoj narod iz Egipta, neko se od majstora našao među njima i
skovao taj kovčeg, još ne znamo kako, ali je u kovčegu jaka sila i sprava za
proizvodnju hrane. Zatim je on, ili oni, nastavio svojim putem, i ostavio
sveštenike da upravljaju mašinom. Svako ko se nije razumeo, stradao je.”
“Mislite da je to proizvodila nebesku manu?!”
“Naravno da jeste. Bog je stvorio planete, Svemir i duše, a potom su duše
lutale i stvarale svetove. Tako da Tvorac Svemira nema ništa sa nama, šta
radimo i kako ćemo se prehraniti. Ostavio nam je svoj energetski deo,
magnetizam, da privlačimo i kreiramo svojim emocijama svoje živote i čitav
ovaj svet. I toga čovečanstvo više nije svesno, samo malobrojni, ovako kao
Vi i ja. I upravo, ta sila iz kovčega, jeste jedna vrsta energije iz prirode koju
još nijedan naučnik nije pronašao, u ovo naše vreme.”
“Zašto se priča da je ovde Zavetni kovčeg. I Magdalenine mošti.”
“ Sve vreme hoću reči da je to ovde bilo, ali su Templari odneli. Prvi hram u
Kovilju izgradio je Rastko Nemanjić, i zaveštao ga Templarima, sa kojima je
imao blizak odnos, o čemu istorija ne piše.”
“Poznato mi je. Mi o Svetom Savi malo znamo. U stvari, narod…ja znam
dosta.”
“Pa, eto, on je ovde izgradio privremeno mesto za čuvanje kovčega. Imamo
podatke da je u pitanju 1220. godina. I tada je, jedan deo Templara, u svojoj
barci doplovio u Srbiju i doterao Zavetni kovčeg, kao i Magdalenine mošti.
Srpski vladari su relikvije čuvali pod budnim okom, samo su odabrani
vitezovi imali zadatak biti pored svetinja. I to je trajalo dve godine, nakon
čega su ih odneli dalje. Smatralo se da će najvažnije relikvije biti očuvane
ako se ne zadržavaju na jednom mestu. Tamo gde se najduže čuvao kovčeg
bio je bunar na jednom ostrvu u Škotskoj. Već si čuo za burna dešavanja i
iskopavanja.”
“Naravno da sam čuo, sve im je uzalud. Više nije ni tamo.”