Dok je Sava izbacila tela petorice majstora na obalu, pa ih pokret hrišćana
pokopa na mestu pored same obale, jedne kišne, olujne noći, dok rimljani
ne izlaze napolje, strahujući od gneva bogova. Pokopali su tela nekih pola
kilometra od carske palate, gde su kasnije sahranjeni i mogi drugi hrišćani.
Govorilo se za njih da su uz pomoć molitve iz kamene stvarali kako niko
drugi nije umeo.
Da su znali kako su izgrađene piramide u Egiptu i koji su pravi a koji lažni
bogovi.
I da su znali čudesnu tajnu Zavetnog kovčega i sprave koja je proizvodila
nebesku manu za čitav jedan narod.
I da su odneli dragoceno znanje sa sobom, jer svet nije bio spreman za
svetlo.
Fruška Gora, Kovilje, 1871.godina
Aksentije Marodić, renesansni umetnik, ikonopisac, ukrasio je unutrašnjost
hrama, onako kako je naučio tokom školovanja u Italiji. Tiho, nenametljivo,
ali da ostane kroz vekove. Ko ima oči da vidi, njemu će se otvoriti. Ostaće
Tajna večera kao dokaz jednog vremena, negde u odabranoj zemlji, kada je
učitelj Ješua, zajedno sa pokretom Esena i Nazarena, uz svoje apostole i
suprugu, pokušao promeniti svet. Jasno je Aksentije naslikao prefinjeni lik
žene, mlada i lepa , za stolom među muškarcima. Nebitno kada, bitno je ko
će i kako ovo “videti” i razumeti.
Za razliku od Leonarda, Aksentije za pozadinu ostavlja reku Savu, Sirmium i
Frušku goru. Dopustili su mu monasi da ovo delo postavi u centar
ikonostasa, kao što su mu pomogli da se školuje u Italiji. Nisu se bunili ni
zbog raspeća na kojem je zmija obavila Hrista, sve je to početak onoga što je
danas poznato kao Hrišćanstvo. Niti su svi unutar sebe i među ovim
zidovima, baš onakvi kakvi se predstavljaju svetu.
Godinama je Aksentije slušao priče o Templarima koji su posećivali ovaj
manastir, mnogo ih je bilo kroz vekove. Oni su doneli ovaj krst koji nema
veze sa pravoslavljem. I onaj mozaik koji prikazuje simbol ranog pokreta,
ribe, i to je nešto od pre 313. godine.
Punu slobodu stvaranja imao je, a za uzvrat, nije se mešao u tajne manastira
i nikada im nije postavljao nepristojna pitanja. Još dok se školovao u Italiji,