Zoran Alimpic: govori u Skupstini grada Beograda, saziv od 2014. god | Page 19

Овом Одлуком је дефакто минимум процеса рада у ствари
максимум процеса рада. Или, овим се заправо радницима предшколских
установа, пре свега васпитачицама, којих је тамо највише, а ја мислим да је око
8.000 запослених у предшколским установама, што заиста није број за
занемаривање. Њима се практично укида право на штрајк и то без сагласности
синдиката, без договора са њиховим синдикатима, што мислим да је лоше
решење и мислим да је прилично опасно решење.
Претпостављам да предстоји смањивање плата и радницима у
предшколским установама. Логично је претпоставити да онда следује и неки
штрајк, а нереално је мислити да ће се запослени задовољити штрајком који у
ствари није штрајк и да ће наставити да раде као да се ништа није догодило.
Такве ситуације доводе до тога, наравно, да послодавац и не обраћа пажњу на
њихов штрајк, а онда долази до онога што се у јавности обично зове
заоштравање. Могуће су разне варијанте, као што је незаконити штрајк, потпуна
обустава рада, штрајк глађу, жеђу. Мислим да су вам познате и такве могућности.
Није добро да идемо у том правцу.
Због тога бих предложио, пошто је то пословнички могуће,
предлагачу, односно Градском већу да повуче овај Предлог и да још једном
обави разговор са синдикатима и да проба заједно у једном со цијалном дијалогу
да дође до неке варијанте која ће бити прихватљива и за синдикат. Они су имали
један предлог који подразумева скраћење радног времена. Тај предлог није
прихваћен.
Можда постоје и неке друге могућности да би тај штрајк ипак имао
било какав смисао и да би се штрајк разликовао од нормалног рада. Јер, верујте,
ако се штрајк не разликује од нормалног рада, то онда и није штрајк. Онда ћемо
свакако доћи у ситуацију да људе гурамо у незаконите облике протеста и
19