Zoran Alimpic: govori u Skupstini grada Beograda, saziv od 2014. god 10. sednica | Page 5

нам је пружио подршку када нам је неопходно била потребна у време преговора
везаних за Косово. Дакле пре 4 године, последњи до сада почасни грађанин
Београда - ту титулу је добио Тадаши Нагаи, бивши дугогодишњи амбасадор у
Београду, човек који је у великој мери својом активношћу прибавио за Београд и
за Србију изузетно велику помоћ у време кад нам је била најпотребнија, у време
санкција, у време бомбардовања, после бомбардовања и он је заправо тај, ја
мислим једини од свих ових осталих због кога је било неопходно прегласавање
овде у Скупштини, па чак и промена Статута не би ли се о томе одлучивало
простом већином и не би ли тај човек који заиста заслужује ту титулу, не би ли је
и добио.
И ја се искрено надам да овакви догађаји у овој Скупштини се неће
поновити да више нећемо морати да овакве одлуке доносимо прегласавањем,
јер заиста људи који треба да понесу титулу почасног грађанина Београда, они
треба да буду подржани од свих одборничких група и од свих одборника, јер је
само тако та одлука историјски оправдана и само тако је та одлука јасна.
Веома је важно заста коме се даје титула Почасног грађанина, јер
ево, као што сам ја сада прочитао нека имена која сада, да се данас питамо
можда им не би дали као што је Ким Ил Сунг или Чаушеску. То остаје забележено
у историји. То остаје део историје Београда.
А нажалост, имамо и примере када неозбиљност и непажња и
несхватање

значаја

оваквих

ствари

практично

срамоти

једну

локалну

самоуправу. И притом мислим на установљену титулу Почасног грађанина
Земуна, титулу коју су добили људи који свакако нису заслужили као што су Жа