2.4. Pozivanje na odgovornost
Ovaj oblik diskriminacije podrazumeva izloženost neprijatnostima osoba koje prijavljuju i traže zaštitu od diskriminacije, odnosno koje izraze nameru da traže zaštitu od diskriminacije. Pozivanje na odgovornost odnosi se i na treće osobe koje svedoče u korist diskriminisanih osoba. Ovaj vid diskriminacije bi postojao ukoliko bi radnik restorana čiji vlasnik nije hteo da pusti transrodnu osobu u restoran, svedočio protiv vlasnika restorana na sudu i zbog toga bio izložen pretnji otkazom. Član 9 ZZD-a kaže: „ Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.“ Primer: Poslodavac prebacuje zaposlenog koji je pripadnik LGBTI populacije, na slabije plaćeno radno mesto nakon što je zaposleni podneo pritužbu povereniku za zaštitu diskriminacije.
2.5. Udruživanje radi vršenja diskriminacije
Ova vrsta diskriminacije podrazumeva delovanje organizacija ili grupa u cilju kršenja ljudskih prava i sloboda ili izazivanja nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Razne formalne i neformalne grupe se udružuju kako bi širile svoje ideje, nasilje i mržnju najčešće zasnovane na tzv. tradicionalnim vrednostima u društvu, zbog čega su posebno na udaru pripadnici seksualnih manjina. Član 10 ZZD-a kaže: „ Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti.“ Primer: Grupa zaposlenih traži od poslodavca da otpusti zaposlenog koji je pripadnik LGBTI, a pošto poslodavac to odbija, oni ga konstantno zastrašuju kako bi sam dao otkaz.
2.6. Govor mržnje
Govor mržnje je svaki oblik izražavanja kojim se širi, podstiče, promoviše ili opravdava mržnja ili se napada ili omalovažava određena grupa, odnosno njeni pripadnci. Govor mržnje može biti izrečen u medijima, ali može biti sadržan i u stripovima, na posterima, bilbordima, pa i na grafitima, na kojima može pisati, na primer,“ Homoseksualnost je bolest”. Mnogobrojni prilozi u medijima i novinski članci sadrže natpise o pripadnicima LGBTI populacije koji su do te mere uvredljivi i mogu podstaći napad na njih da se mogu kvalifikovati kao govor mržnje. Član 11 ZZD-a kaže: „ Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.“ Primer: Poslodavac u prisustvu zaposlenih priča kako je radnik bolestan jer je pripadnik LGBTI populacije, da je jalov, da mu ne treba davati teže poslove i da ne treba mnogo da obraćaju pažnju na njega.
21