2. OBLICI DISKRIMINACIJE
Svaki pravni sistem, pored dva osnovna oblika diskriminacije – neposredne i posredne – poznaje i neke druge oblike ispoljavanja nejednakog tretmana. Pravni sistem Republike Srbije poznaje sedam oblika diskriminacije: neposrednu diskriminaciju, posrednu diskriminaciju, povredu načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, postupanje na uvredljiv ili ponižavajući način i govor mržnje. 6
2.1. Neposredna ili direktna diskriminacija
Ovaj oblik diskriminacije predstavlja nejednako postupanje direktno zasnovano na nekom ličnom svojstvu kao uzroku takvog postupanja. Direktna diskriminacija podrazumeva nejednako postupanje prema licima ili grupama koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji kao i druga lica ili grupe, ali imaju neko lično svojstvo koje je osnov za takvo postupanje. Ovo je najčešći vid diskriminacije i sa njim se građani svakodnevno susreću. Ključni element neposredne diskriminacije jeste da se lica ili grupe koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji ali poseduju određeno lično svojstvo, različito tretiraju. Da bi se utvrdilo postojanje neposredne diskriminacije, potrebno je da se pronađe pravi uporednik. Nije neophodno i u praksi je veoma teško pronaći uporednika koji se nalazi u identičnoj situaciji. Zato je dovoljno da se lica nalaze u sličnoj situaciji da bi se pokazalo da je razlikovanje zasnovano na ličnom svojstvu pojedinca ili grupe koji su izloženi diskriminaciji. Tako će diskriminacija postojati ukoliko poslodavac zaposlenoj ženi koja ima dete sa invaliditetom, ne dozvoljava da kasni na posao kada dete vodi na pregled, ali je tolerantan prema drugim radnicama koje kasne na posao kada se razbole njihova deca koja nemaju invaliditet. U ovom konkretnom primeru pravi uporednik su radnice koje imaju decu bez invaliditeta. Od uporednika zavisi da li će postojati diskriminacija ili ne. Na primer, ukoliko se lice podvrgne operaciji promene pola iz muškog u ženski i želi da ostvari pravo na odlazak u penziju sa 63 godine, koliko je dozvoljeno za žene, a u tome bude odbijeno dok ne napuni 65 godina, postojaće diskriminacija ako se kao uporednik uzmu žene. Međutim, ako se pogrešno uzme da je u ovom konkretnom slučaju uporednik muškarac, neće biti diskriminacije. Postoji samo jedna situacija kada neće biti potrebe da se pronađe uporednik jer to nije moguće, a to je u slučaju trudne žene. Član 6 ZZD-a kaže: „ Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva, u istoj ili sličnoj situaciji bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.“ Primer: Na intervjuu za posao poslodavac isputuje pripadnika LGBTI populacije o njegovim ličnim i porodičnim okolnostima i ne primi ga na posao iako ima najbolje kvalifikacije.
6 Zakon o zabrani diskriminacije, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 22 / 09, 30. mart 2009.
19