Uporedni prikaz knjige i filma ,,Leto kad sam naučila da letim" Leto | Page 8
је у филму глумила нону Луце , која се труди да Софији дочара чари острва Хвара . Софија тврди да Баба Марија и нона Луце веома личе , поготово када се смеју , што није тако често , пошто се углавном свађају , с обзиром да су по карактеру тотално различите . Нона је брижна и обожава природу , не убија комарце и веома води рачуна о бубама , инсектима и осталим животињама , док је Марија , тврдоглава , воли да тера инат и буде ,, мирођија у свакој чорби ”, те ју је Софија прозвала главном глумицом .
Софијино лето постаје занимљивије када схвати да има родбину на Хвару , брата Луку и млађу сестру Ану , који ће је повести на чаробна места туристичког градића и упознати са друштвом . Плажа , сунце , Јадран и друштво су само неки од разлога због којих је Софија заволела С тари Град и Хрватску . Међутим , лето је употпунило једно , за њу , сасвим ново искуство . Упознаје плавокосог Швеђанина Свена са којим ће поделити свој први пољубац на дан Светог Рока , заштитника Старог Града . Да се чуда дешавају и да у несрећи постоји срећа , доказ је ово незаборавно лето , када је породична трагедија , која је задесила Софију и њене рођаке , зближила и помирила две давно посвађане особе .
У односу на роман , у филму су , по мом мишљењу , изостављене важне чињенице . Софија је у књизи свако вече читала ,, Бескрајну причу ”, а њен вољени пас Цврле , који јој највише недостаје , у филму није ни спомеут . У фокусу филма је нонина смрт , док роман само кратко описује тај догађај .
Оно што чини најлепши део ове приче , а приказано је и у роману и у филму , јесте да је Софија закључила да је
је у филму глумила нону Луце , која се труди да Софији дочара чари острва Хвара . Софија тврди да Баба Марија и нона Луце веома личе , поготово када се смеју , што није тако често , пошто се углавном свађају , с обзиром да су по карактеру тотално различите . Нона је брижна и обожава природу , не убија комарце и веома води рачуна о бубама , инсектима и осталим животињама , док је Марија , тврдоглава , воли да тера инат и буде ,, мирођија у свакој чорби ”, те ју је Софија прозвала главном глумицом .
Софијино лето постаје занимљивије када схвати да има родбину на Хвару , брата Луку и млађу сестру Ану , који ће је повести на чаробна места туристичког градића и упознати са друштвом . Плажа , сунце , Јадран и друштво су само неки од разлога због којих је Софија заволела С тари Град и Хрватску . Међутим , лето је употпунило једно , за њу , сасвим ново искуство . Упознаје плавокосог Швеђанина Свена са којим ће поделити свој први пољубац на дан Светог Рока , заштитника Старог Града . Да се чуда дешавају и да у несрећи постоји срећа , доказ је ово незаборавно лето , када је породична трагедија , која је задесила Софију и њене рођаке , зближила и помирила две давно посвађане особе .
У односу на роман , у филму су , по мом мишљењу , изостављене важне чињенице . Софија је у књизи свако вече читала ,, Бескрајну причу ”, а њен вољени пас Цврле , који јој највише недостаје , у филму није ни спомеут . У фокусу филма је нонина смрт , док роман само кратко описује тај догађај .
Оно што чини најлепши део ове приче , а приказано је и у роману и у филму , јесте да је Софија закључила да је