Uporedni prikaz knjige i filma ,,Leto kad sam naučila da letim" Leto | Page 4

За роман Јасминке Петровић „ Лето кад сам научила да летим “ чуо сам први пут када ме је мама одвела у биоскоп да погледамо истоимени филм у режији Раше Андрића . Уживали смо обоје јер је ово прича у којој се свака генерација може пронаћи . Касније , кад сам читао књигу , било ми је лакше да је пратим јер сам пред очима већ имао слике , сцене и ликове из филма . Иако је увек боље прво прочитати књигу , није ми ништа сметало , јер је филм књигу представио баш онако како бих је и сам замислио .
Књига је веома духовита , писана у првом лицу , а наратор је тинејџерка Софија . Филм прати радњу књиге . Софија одлази са баком на летовање на Хвар , у бакино родно место , у ком бака није била скоро тридесет година , код бакине сестре Луције . За девојчицу тог узраста летовање „ са две луде бабе “ не звучи баш као летовање из снова . Софија се у себи жали на све и радије би била у Београду тј . на камповању с друштвом , а не на неком острву на Јадрану где не познаје никог , све јој је ново и чудно , а трошна кућа бакине сестре пуна комараца изгледа јој као „ црна рупа “. Иако је хтела да се затвори у књиге и музику и тако преживи ово „ мучење “, Софија мало по мало открива да ово место крије много занимљивих људи и прича . Упознаје се са другом децом , заљубљује , открива лепоте мора и да њена бака није само „ баба која смара “, већ да има веома интересантну животну причу .

Упоредни приказ књиге и филма „ Лето кад сам научила да летим “

За роман Јасминке Петровић „ Лето кад сам научила да летим “ чуо сам први пут када ме је мама одвела у биоскоп да погледамо истоимени филм у режији Раше Андрића . Уживали смо обоје јер је ово прича у којој се свака генерација може пронаћи . Касније , кад сам читао књигу , било ми је лакше да је пратим јер сам пред очима већ имао слике , сцене и ликове из филма . Иако је увек боље прво прочитати књигу , није ми ништа сметало , јер је филм књигу представио баш онако како бих је и сам замислио .

Књига је веома духовита , писана у првом лицу , а наратор је тинејџерка Софија . Филм прати радњу књиге . Софија одлази са баком на летовање на Хвар , у бакино родно место , у ком бака није била скоро тридесет година , код бакине сестре Луције . За девојчицу тог узраста летовање „ са две луде бабе “ не звучи баш као летовање из снова . Софија се у себи жали на све и радије би била у Београду тј . на камповању с друштвом , а не на неком острву на Јадрану где не познаје никог , све јој је ново и чудно , а трошна кућа бакине сестре пуна комараца изгледа јој као „ црна рупа “. Иако је хтела да се затвори у књиге и музику и тако преживи ово „ мучење “, Софија мало по мало открива да ово место крије много занимљивих људи и прича . Упознаје се са другом децом , заљубљује , открива лепоте мора и да њена бака није само „ баба која смара “, већ да има веома интересантну животну причу .