tome, iako to nije jedini propust u organizaciji, podrazumeva se da su imali svoje tapkaroše iako je karata bilo na blagajni, takođe samo jedan šank na kome je konstantna gužva, izbor pića nikakav a cene kao u Hiltonu, i WC koji je funkcionisao ok ako kreneš na vreme i računaš da
ti treba pet minuta da stigneš
i još pet da čekaš na red...
Da ne kukam previše, sam prostor je ok, gužva nije bila preterana (čitaj: poluprazno), cert je bio ok (čitaj: solidna tezga, bolji su bili u SKC-u 2003). Stigao sam više-manje na vreme sa namerom da gledam i predgrupe, ali to je bilo nemoguće pošto je ispred bila gomila ekipe koju dugo nisam video.
Čuo sam kraj nastupa TRNJA, zvučali su dobro. Srećom na distru je bio njihov CD koji sam uzeo da bar peslušam gajbi kao čovek kad već nisam video svirku. Uspeo sam da stignem na kraj poslednje pesme POGON BGD-a i oni su zvučali ok. Zatim je usledila neuobičajeno duga pauza i nameštanje bine.
Dead Kennedys su počeli oko 22:45 sa Forward To Death, relativno ok usvirani ali na momente nekako vrlo klimavi. Zvuk je na prvih nekoliko pesama varirao kao da je tonac nameštao u toku svirke. Gitara se malo čuje pa ne čuje, bas ima muda pa ih posle izgubi i zamuti se... Posle desetak minuta zvuk se ustalio ali je bilo previše tiho, stajao sam ispred bine i opušteno telefonirao. Nažalost navikli smo da se na svirkama u Srbiji štedi na razglasu, kao da se nekoliko lokalnih organizatora dogovorilo : "aj da ne ulažemo ništa, naplatimo skupo ufur a publiku ko j..., mi smo biznismeni a ne fanovi muzike, boli nas uvo". Kod set liste mi je bila super što je akcenat bio na laganijim, psidolečnijim stvarima. Svirali su bukvalno hit za hitom: Winnebago Warrior, Let's Lynch The Land-lord, Bleed For Me, Moon Over Marin, Jock-O-Rama, Police Truck, Too Drunk To Fuck...
Skip se trudio da skida Biafrino pevanje i na momente mu je išlo, dok je kopiranje ponašanja izgledalo potpuno jadno, trudio se da kaže nešto zanimljivo ali je
to ispadalo dosadno i glupo. Bespotrebno dugačke priče između pesama su iskrajcovale jedno desetak minuta od ukupnog skora tezga minutaže ispod čuku i po u banana državama.
Mnogo mi je smetalo i menja-nje tekstova tipa M.T.V. Get Off The Air u MP3 Get Off The Web??? Ništa gluplje nisam čuo u životu, jalov pokušaj da se ide u korak sa vremenom, kapiramo da MTV odavno više nije pretnja ničemu,ali kapirajte i vi da ste u Srbiji gde vas ljudi slušaju 90% sa MP3. Potpuno očekivano hajlajti koncerta su bili Nazi Punks Fuck Off, Calif-ornia Über Alles, i Holiday In Cambodia koje je publika otpe-vala kao jedan od početka do kraja. Za moj ukus mogli su i da preskoče Viva Las Vegas a da ubace neku bolju, npr. makar jednu sa albuma Bedtime For Democracy koji su potpuno izignorisali. Svirka je završena sa Chemical Warfare koju su bukvalno razvalili. Dva najbizar-nija momenta svirke su svaka-ko bila kada su ubacili Sweet Home Alabama, a ljudi to prih-vatili kao dobru foru i kada su svirali Kill The Poor a u VIP-u
počeli su oko 22:45 sa Forward To Death, relativno ok usvirani ali na momente klimavi. Svirali su hit za hitom: Winnebago Warrior, Let's Lynch The Land-lord, Bleed For Me, Moon Over Marin, Jock-O-Rama, Police Truck, Too Drunk To Fuck...
8