Bez obzira na činjenicu da je od stare ekipe prisutan samo pevač i da nemam poj-ma šta sad sviraju i kako to sad zvuči bend je otkinuo, razvalio, jebavo keve i iz-vukao maKSimum iz datih uslova.
Stigli smo na nastup benda ALL EXCEPT ONE, publici dobro poznatog, dosta su koncertno aktivni što se vidi i čuje. Dobra svirka, dobra reakcija publike, sve u svemu idealan izbor predgrupe.
Ono što sam odmah primetio je da zvuk nije toliko grozan kao inače u Fabrici, razlog tome je što je kapacitet kluba paravanima smanjen na četvrtinu pa se manje rasipa. Problem je što zbog paravana nije bilo ni ono malo zraka koliko ga obično bude, tako da je ispred bine bio pakao. Klima još uvek nije postala standard na svirkama u Srbiji, priznajem bio je jedan industrijski ventilator iza paravana, pored šanka... svakako nedovoljan za onoliki prostor.
Nekoliko reči o binskoj opremi: svirka u mesnoj zajednici ili gimnazijskoj menzi osamdesetih godina prošlog veka, tezga bend na terasi hotela na primorju, seoska svadba u šatoru... ne naravno. Sve navedeno je mnogo budžetnije. Dva para kutija za razglas kao u bilo kom kafiću
kada nastupa one man bend sa klavijaturama. Na bini dva monitora, jedan za bubnjara, drugi za ostatak benda, da ne kenjam možda bend tako praktikuje... Generalno, bina je izgledala i 'zvučala' prejadno.
Da se konačno bacim na INTEGRITY svirku. Bez obzira na činjenicu da je od stare ekipe prisutan samo pevač i da nemam pojma šta sad sviraju i kako to sad zvuči bend je otkinuo, razvalio, jebavo keve i izvukao maksimum iz datih uslova.
Pola sata posle najavljenog termina (za 'penzionera' kao što sam ja neshvatljivih 22:45 po satnici, znači 23:15) vrata pakla su se otvorila!
Počeli su sa Vocal Test na koju se logično nastavila Hollow. U principu čuo se samo vokal i bubanj, gitare su bile mrljave, pogotovo ritam gitara, dok se bas tu i tamo nazirao, na brejkovima kad ostane samo bas se najviše provaljivalo koliko nemoćno zvuči. Uopšte mi nije bilo bitno što je zvuk šupalj pošto je bend zakivao bez milosti.
bez milosti. Bilo je nekih novijih pesama koje ne znam, ali ih ostatak publike dobro zna i odlično prihvata, i izostavljeni su neki hitovi koje sam očekivao da čujem, ali realno ne može sve baš da se sabije u 55 minuta koliko je svirka trajala... Bio sam toliko fasciniran da nisam mo-gao da upamtim tačan redosled pesama, ali koliko se sećam od starih hitova su svirali: Abraxas Annihilation, Judgement Day, Darkness, Harder They Fall, Rise, Systems Overload, Psycho-logical Warfare, Micha: Those Who Fear Tomorrow, Jagged Visions Of My True Destiny... Dva najbolja momenta za mene su bile Live It Down i Armenian Persecution u čijem se izvođe-nju najviše osetilo odsustvo originalnog gitariste... Odlična svirka, bend je dao 101% od sebe, publika takođe, svi prisutni su bili natopljeni znojem. Bend na kratko odlazi sa bine da bi se vratio na bis i oduvao samo jednu pesmu, i to ne bilo koju već Hybrid Moments obradu od Misfitsa - koja kraljevska završnica!!!
Za kraj mali savet organizato-rima koji organizuju koncerte
11