Stvarno ne gotivim bendove koji slepo kopiraju svoje uzore (nažalost velika većina svetske scene danas), posebno su mi užasni d-beat clone bendovi kojih je u proteklih četvrt veka bilo na tone, a samo nekoliko ih je bilo ok. Kanadski DESPAIR bi lako mogao da upadne u tu kategoriju da se ne radi o projektu članova drugih bendova koji su hteli da odrade omaž Dischargeu i materijalu koji
je snimljen 2015, a objavljen tek 2018. (znači bolelo ih dupe). Prva pesma je instrumental, malo duži za moj ukus (skoro 5 mina), koji zvuči kao neka izgubljena Discharge pesma iz faze pre 1986. Imam
DESPAIR - Visions Of The Inferno mlp (2018)
utisak da je namerno instrumental da bi slušaoci mogli preko nje da prave d-beat karaoke. Za njom sledi još 7 stvari koje meni lično više naginju na skandinavsku školu sredinom 80-ih konkret-no švedsku (kasniji Anti-Cimex), znači malo metalizirani zonfa. Svirka ok, produkcija takođe. Obič-no ovakve stvari pustim jednom, iz nekog razloga ovo vrtim na repeat. Iako znam da sam sve te rifove čuo milion puta, ova ploča je kratka, fino klizi i vuče na ponovno slušanje. BTW plavi vinil!
Otprilike deceniju nakon albuma Varshons koji je imao jednu i po dobru pesmu Evan Dando izbacuje drugi deo, još gori, dosadniji i nepotrebniji. Ovoga puta na repertoaru su obrade Yo La Tengo, Nick Cave, Bevis Frond, NRBQ, Eagles, Paul Westerberg, Jayhawks, Lucin-da Williams, John Prine... znači stvari koje mi ni i u originalu nisu preterano interesantne. Album je producirao lik koji je radio Nirva-nu i Beastie Boys, znači puca se na staru slavu iz devedesetih. Vinil je naravno žute boje i to je jedina lepa stvar u vezi sa ovom pločom.
LEMONHEADS - Varshons 2 lp (2019)
13 stvari u 40-ak minuta, dosadno, kilavo, ravno, bez energije i bez emocije. Po sterilnosti, anemičnosti i bezmudosti ovo može da se poredi samo sa albumima Bad Religiona u poslednjih 25-30 godina... LEMONHEADS je bio vrhunski indie/college rock bend dok je u njemu svirao Ben Deily, kada je lidersku poziciju preuzeo Dando, to više nije bio isti bend. Priznajem, i ta postava je umela da ubode dobre momente na petom i šestom albumu, čak mi je i povratnički album sa ritam sekcijom Descendentsa skroz ok, ali ova ploča je totalni rsmo.
recenzije izdanja
14