www . turistickisvet . com drvene stepenice koje škripe pri svakom koraku . Nije slučajno što je Hemingvej baš u ovoj zgradi radio . U njoj je nekada živeo i umro francuski pesnik Pol Verlen , pa je Ernest verovao kako će možda iz tog razloga dobiti stvaralačku inspiraciju . Danas se sa leve i desne strane ovog objekta nalaze kafei u kojima se služi veoma ukusna kafa i profiterole , i koji su opremljeni velikim brojem fotografija , kako Hemin - gvejevih , tako i raznih francuskih i svetskih lica kulturne elite . Zgrade su danas i dalje stambene i nisu dostupne turistima , ali sam imao sreću da uđem u njih , pitavši konobara za šifru interfona . Iako na fasadama obe zgrade stoje ploče o nekadašnjem boravku pisca , unutra nema nikakvog obeležja u kom je konkretno stanu boravio . Tokom prvih dvadeset meseci svog života u ovom gradu , Hemingvej je napisao osamdeset i osam priča za novine „ Toronto Star “. Pisao je i o Grčko-turskom ratu i članke o pecanju . Njegov prvi roman „ Sunce se ponovo rađa “, koji mnogi čitaoci smatraju njego - vim najbo ljim delom , objavljen je 1926 . godine . Radnja knjige prati događaje u Parizu i Španiji , ensije - ro ( trčanje pred bikovima ) i koridu . U njoj je popularizovao termin „ Izgub ljena generacija “, koja je obu hvatala mnoga imena tadašnjih posleratnih svetskih umetnika , opisavši je kao jaku i otpornu . Ovaj roman je pisao i u kafićima Les Deux Magots , Café de Flore , La Closerie des Lilas i drugim . Ovi lokali su bili mesto okup - ljanja tadašnjih svetskih imena književnosti , kao što su bili Žan Pol Sartr i Simon de Bovoar . Danas , na unutrašnjim zidovima tih lokala , takođe su izložene Hemingvejeve fotografije ,
Mnoge lokacije koje je Hemingvej posećivao danas su turističke atrakcije : knjižara „ Šekspir i prijatelji ”, koja se nalazi preko puta katedrale Notr Dam , zatim „ Kafe Amatera “ iz kog je često izlazio u alkoholisanom stanju , Muftard - ulica prodavnica , Ulica cveća u kojoj je živela Gertruda Stajn , „ Dingo bar “ u kom je upoznao F . Skota Ficdžeralda itd . dok konobari nude veliki broj kafa , čajeva , alko - holnih pića , salata , obroka i poslastica . Pose ćenost je velika , stolovi maleni , a cene su izrazito visoke budući da se ovi kafei nalaze na ekskluzivnim pariskim lokacijama .
Kad mu nije bilo do druš tva , Hemingvej bi nasamo šetao
Luksemburškim parkom . Budući da je često bio bez novca , tu je lovio golubove za svoju porodicu . Danas je ovo drugi najveći park u Parizu i jedan od nalepših u Evropi . Svrstava se u najdraža odmorišta Parižana . Proteže se na 23 hektara i preplavljen je zelenom površinom , cvetnim busenima i zavesama , retkim vrstama drveća i mnoštvom fontana , spomenika , statua i sportskih terena . U njegovom centru nalazi se Luksemburška palata , u kojoj zaseda francuski Senat , a u velikom bazenu pored možete videti patke i dečje brodiće . Hemingvej je obožavao Pariz . Voleo je ljude koji šetaju njegovim ulicama koje mirišu na kroasane i sir . Svako mesto mu je davalo inspiraciju da nešto napiše . Jedva je podneo selidbu za Toronto gde je , 1923 . godine , sa Hedli dobio sina Džeka , oca kasnijih glumica i manekenki Margo i Mariel Hemingvej . Ernest je Toronto smatrao dosadnim gradom i vratio se u Pariz već sledeće godine . Budući da mu je karijera tada cvetala , udaljio se od Gertrude Stajn , kume svog sina , i njihova veza se pretvorila u literarnu raspravu koja će trajati decenijama . Sa Hedli se razveo 1927 . godine kad je saznala za njegovu aferu sa modnom novinarkom Paulinom Fajfer s kojom se iste godine i oženio . Sa njom se preselio na Floridu , u mesto Ki Vest , i od tada više nikad nije živeo u velikom gradu . Hemingvej je Pariz nazvao „ pokretnim pra - znikom “, nazivom koji je dao svojim me - moarima koje je objavila njegova četvrta supruga Meri tri godine posle njegove smrti . „ Ako ste imali sreće da živite u Parizu kao mlad čovek , onda gde god da odete tokom svog ži - vota , on ostaje sa vama , jer Pariz je pokretni praznik .“
Dušan Veselinović oktobar / novembar 2016 TURISTIČKI SVET 78119