ELITNI TURIZAM: KARLOVE VARI
Kraljevski
pedigre
toplih izvora
U bajkovitom ambijentu Karlovih Vari - gradića u kotlini
ušuškanoj između planina, 120 kilometara zapadno od Praga,
vekovima se leče stomačne, kožne, koštane, mišićne ili očne
tegobe, a istovremeno se boravak u nekom od 80 skupih hotela
ove prestižne češke banje, smatra statusnim simbolom evropskog džet-seta.
vdašnje turističke agencije, a verovatno i većina evropskih i svetskih,
obilazak poznate češke banje Karlove Vari koncipira kao jednodnevni
fakultativni izlet u sklopu aranžmana za Prag. Otprilike polovina putnika uplati taj izlet, dok druga polovina žrtvuje Karlove Vari u korist još jednog dana
za uživanje u lepotama Praga. Uz dužno poštovanje zaista „zlatne“ češke prestonice, opredelili smo se za Karlsbad, kako banju zovu Nemci, i sigurno nismo
pogrešili. To postaje jasno čim se upliva u aristokratski mir ovog elitnog evropskog
lečilišta u kome su svojevremeno uživali Bah, Vagner, Gete, Šiler, Šopen, Mocart,
Dvoržak, Tolstoj, Kafka... zatim krunisane glave poput Fridriha I, Petra Velikog,
Marije Trezije, pa i našeg kralja Milana Obrenovića. Nema sumnje da su oni znali
šta valja, kao što znaju i savremeni tajkuni, prevashodno ruski, koji su pokupovali
„pola“ banjskih vila i apartmana, a sada masovno pokušavaju da ih prodaju jer je
kriza zakucala i na njihova vrata. Kako god bilo, gradić sa svega 52.000 stanovnika,
smešten u kotlini između planina, ima čak i međunarodni aerodrom, uglavnom
za letove iz Rusije, a ima i velelepnu rusku pravoslavnu crkvu sa pozlaćenom
kupolom, koju je podigao još Petar Veliki.
O
ŠETAJUĆI PORED TEPLE
Iako je te martovske nedelje tu i tamo „fajtala“ kišica, pa Karlove Vari nisu bile
onako nestvarno šarene i bajkovite i kao na većini reklamnih fotografija, njihova
čarolija uopšte nije nestala, naprotiv, dobile su nekakvu patinu i ozbiljnost, delovale su jasno, bistro, okupano. Sporadična poređenja sa našom Vrnjačkom
Banjom treba shvatiti vrlo uslovno, mada neke sličnosti mogu da se uoče. I jedno
i drugo lečilište po sredini deli rečica sa mostovima, ovde Tepla, kod nas Vrnjačka
reka, oko kojih je prekrasno šetalište sa nizom hotela, vila i restorana, a u Karlovim
Varima još i skupih butika sa firmiranom robom, crkava, muzeja, pa još i
Pozorište, pa Opera... Možda ima još koja sličnost, a nepremostiva razlika je u
tome što u Vrnjačku Banju mahom dolaze obični „smrtnici“, dok je elitna banja
7688 TURISTIČKI SVET
april / maj 2016