Тадашња српска црква није била самостална,
већ је подпадала под Охридску архиепископију, састојавши се од само три епископије (Рашку, Липљанску и Призренску). Зато је Сава 1219. пошао на пут у Никеју са веома важном мисијом у име српског народа. Интерес Никеје је био између осталог да оствари добре односе са балканским државама, те је Сава, још једном доказавши своје дипломатске квалитете, успео да постигне споразум повољан за обе стране. Истовремено су донесене две одлуке којима је Сава хиротонисан за архиепископа и којом је српска црква стекла аутокефалију. По повратку у Србију, Сава оснива 8 нових епископија и то Зетску, Хвостанску, Хумску, Топличку, Будимљанску, Дабарску и Моравичку, међу којима и Жичку, која постаје седиште нове српске архиепископије. Тада се Сава посветио огранизовању и уређивању функционисања српске цркве.