Виртуелна реалност у образовању
Гуглове експедиције пише: Марјан Миланов
Појам виртуелне реалности за већину нас ће бити асоцијација за нешто апстрактно, недокучиво, далеко. Технологија коју смо виђали у СФ филмовима, можда на неким сајмовима врхунске технологије, нешто прилично скупо, свакако не нешто што нам је лако доступно, нешто практично што нам може бити стално при руци. Свакако не нешто што је направљено од картонске кутије, чичак траке, и једног пара сочива, нешто што можете да саставите за пар минута у својој соби. А управо од тога је направљен Гуглов сет за виртуелну реалност, врста 3D наочара које носе назив Google Cardboard( Гуглов картон / Гуглова картонска кутија). Идеја виртуелне стварности свакако није нова, али идеја о њеној практичној примени у образовању свакако јесте, макар када причамо о образовању у нашој земљи и окружењу. У техничком смислу, Виртуелна реалност( ВР) је тродимензионално дигитално графичко окружење које симулира присуство на одређеном месту у реалном времену. Дакле, то је нека врста компјутерски генерисаног маштања које постаје све реалније са развојем технологије. Основна препрека и органичавајући фактор масовнијој практичној примени ВР технологије била је цена. На нашу срећу хардвер и софтвер су довољно напредовали, па је сада ова технологија доступна готово свима. Основно ВР искуство можемо доживети већ уз помоћ нашег паметног телефона и једноставног картонског сета 3D наочара. Али, вратимо се поменутој кутији од картона.
Google Cardboard( Гуглов картон)
Компанија Google је позната по изванредним условима које пружа својим радницима. Једна од познатијих пракси ове компаније је позната под називом „ 20 посто“. Заправо, ова компанија је омогућила својим радницима да 20 % свог радног времена посвете неком личном пројекту, који чак и не мора нужно бити везан за примарну делатност компаније. Као део тих 20 посто је настао Gmail, али и идеја o Google Cardboard-у. Google Cardboard је заправо кутија од обичног картона која уз помоћ пара специјалних сочива од вашег паметног андроид телефона прави сет за виртуелну реалност. Уз то, овај сет садржи два магнетића, чичак траку и гумицу за тегле. Да, добро сте прочитали! Када се једном састави, потребно је у овај уређај још поставити андроид телефон и у комбинацији са одговарајућим апликацијама, доступним 3D видео клиповима на Youtube-у, или 360 ° фотографијама спремни сте за потпуно ново искуство. Још једно једноставно, а генијално решење на овом уређају је магнет са стране. Када сам добио и склапао свој уређај, питао сам се чему магнет служи. Заправо, магнет служи као прекидач. С обзиром да екран, након постављања у кутију, не можете да додирнете да би управљали сликом, овај магнет ствара магнетно поље које приликом окретања главе региструје жироскоп у вашем телефону( који иначе користи апликација за компас) и на тај начин прати покрете ваше главе. Генијално, зар не! Facebook је уложио више од 3 милијарде долара за Oculus Rift, а Google је исекао обичан картон и добио нешто релативно слично. Вреди опет рећи- генијално, зар не!
Гуглове Експедиције( Google Expeditions)
Како све ово применити у образовању? У компанији Google су мислили и на то. Као одговор на ово питање настао је пројекат, заправо апликација Expeditions( Експедиције). Експедиције су заправо само још један у све дужем низу начина како да свеприсутне мобилне телефоне искористимо у едукативне сврхе и да ученицима покажемо да они не служе само за комуникацију и забаву, већ да су моћан ресурс у процесу наставе и учења! Након инсталирања и покретања апликације, бирате један од два основна режима рада – водич( guide) и истраживач( explorer). Наставник преузима улогу водича и он на свом уређају бира експедицију и покреће је. Сви ученици( истраживачи) који покрену апликацију на свом телефону, а при том су конектовани преко исте wi- i мреже, постају аутоматски део исте експедиције. Наравно, доживљај је потпунији ако ученици користе ВР хеадсет. Наставник има могућност да унапред скине експедиције на свој уређај и да их онда пушта без интернета. Потребно је да сви уређаји буду повезани на исту wi- i мрежу како би остварили међусобну комуникацију. Ученици независно једни од других, али и од наставника, гледају и истражују покренуту сцену док слушају наставникову причу. Идеја је да наше ученике директно из учионице одведемо на нека позната или егзотична места која вероватно никада уживо неће видети и посетити. Идеја је да што реалније доживе обилазак пирамида, Великог кинеског зида, знаменитости Лондона или друге светске метрополе. Да се нађу у свемиру, или испод површине мора, да посете другу планету или се нађу у кокпиту авиона... Листа експедиција стално расте, а тренутно их има већ пар стотина. Свака експедиција садржи неколико сцена, а свака сцена има своје објашњење. Док ученици истражују једну сцену, наставник може листати и бирати шта ће пустити следеће. Саме сцене чине углавном фотографије у 360 степени, али и 3D видео снимци. Google већ има своје сетове за школе који садрже све што вам је потребно – таблет за наствника, андроид телефоне за ученике, пластичне ВР headset-ове, рутер за бежични интернет... Много школе у свету су се већ опремиле овим сетовима и интегрисале их у процес наставе. Нама је све то још увек далеко и недоступно, али неколико картонских 3D наочара ипак нису више превелика инвестиција.
Дакле, будућност је ту! Ближимо се тренутку када виртуелна реалност постаје наша реалност. Следећи најављен корак у развоју ове технологије је манипулисање виртуелним предметима у реалном окружењу помоћу ВР наочара. Гугл развија своје Google Glasses, Majkrosoft своје Microsoft HoloLens. Шта следи након тога – тешко је предвидети!