Грех
Опрости нам свети грешни смо много
У крви нашој тече грех,
у оку нашем стоји трн,
сваког дана једемо рајско воће, забрањено
Из наших уста лијемо лаж и заливамо млада срца,
сакривајући истину бола и живота.
Оковани правилима и калупима, растемо.
Свет,и грешни смо!
У зору безнађа, са чела се спушта последња кап крви од трна забоденог у зној и пљувачку,
Окован, разапет.
Свети грешни смо!
Као круну види трње и у последњим тренуцима царства бола говори: "Опрости им! Не знају шта раде”.
Побеђујући страхом, постали смо жива бића,
А не људи, пузимо крвави, жедни освете и бола да би смо били срећни, уништавамо се, гледамо се, плачемо, али убијамо.
Свети, слоге нема, Србина нема.
Сви смо испричана прича вековима,
живимо за дан, свесно грешимо, а није нас брига, није нас срамота.
Грешни смо, нестали....
Грешни, остали.
БОРИС КУКИћ кт2