2 . сцена : ( Кнежев двор . Пролеће .)
НИКОЛА ГОРЈАНСКИ : Кнеже , већ сте се опоравили . Спасио вас је тај златни крст на грудима .
ТЕОДОРА : Да , он тај крст стално носи .
КНЕЗ ЛАЗАР : Жупан Никола имао је зимус лукав план како да ме се отараси на нашем састанку . Када је гласно узвикнуо да му Дубровчани поклоне Пељешац и Стон , његов човек Радашин Лиско скочио је из заседе и задао ми убод ножем . Али , уз божију и вашу помоћ , остао сам жив .
НИКОЛА ГОРЈАНСКИ : Највећу заслугу има ваша кћер , она је све то смислила .
( Улазе два дубровачка посланика .)
ДУБРОВАЧКИ ПОСЛАНИК 1 : Поштовани кнеже , жупан Никола је изневерио угарског краља .
ДУБРОВАЧКИ ПОСЛАНИК 2 : Нама је бан Горјански обећао помоћ , послао је хиљаду копљаника .
3 . сцена :
( На Лазаревом двору , неколико месеци касније .)
ВОЈНИК 1 : Ала изненадисмо жупана Николу , ни његов пријатељ у граду Клобуку није хтео да га сакрије !
ВОЈНИК 2 : Нису га сакрили ни у Требињу , ни у Конављу .
ВОЈНИК 3 : И поново је Рудник под кнежевом влашћу .
ВОЈНИК 1 : Таман се понадао да је спасен кад се сакрио у Ужице , али се и његов брат Вук Бранковић окренуо против њега .
ВОЈНИК 2 : А , богами , и кнежева кћи Теодора је доста помогла . Редовно нам је слала храну . А изгледа и да јој се млади Никола допада .
ВОЈНИК 3 : И освојисмо на крају Ужице , а злобни жупан Никола добио је шта је заслужио . ( Насмеја се .) А тамничар му је , нико други , него бивши поданик .
КНЕЗ ЛАЗАР : Жупан Никола нас је насамарио , а сада ћемо ми њему да вратимо мило за драго .
НИКОЛА ГОРЈАНСКИ : Време је да изравнамо рачуне .