Spin&Fly 23 - Biseri Norveškog mora September 2013 | Page 3

na 68⁰48’ severne geografske širine
i Sunce ne zalazi od 23. maja do 21.
jula.
Nani je radio još sutradan, pa sam
oko podneva, po rekordnoj vrućini
za ovaj deo Norveške (27⁰C), otišao
na kratko samostalno pecanje, više
iz goruće želje da zabacim nego u
nadi da ću nešto upecati. Ipak, brzo
sam skinuo “polarnu đanu”, uhvativši polaka od blizu kilograma na
El&Pi šedića od 8 cm. Nevelika riba se
lepo borila, a uhvatio sam je kao što
lovim jezerske smuđeve: tako što sam
sačekao da šed padne na dno, a onda
ga lagano i valovito povlačio iznad
krupnog kamenja. Imao sam još dvatri promašaja, a onda se brzo vratio u
stan da se spremim za prvo ozbiljno
pecanje.
Trebalo mi je nekoliko dana da se priviknem na
sat-dva kuliranja posle ručka, jer sam navikao da
uvek žurim na pecanje. Ipak, tokom leta ovde nema
mraka, koji bi vas prekinuo u ribolovu, pa nema
potrebe nigde da žurite, pogotovo ako ujutru ne
idete na posao. Kao i našim grabljivicama, i ovdašnjim za lov odgovaraju smanjeni svetlosni uslovi,
pa smo najčešće pecali od 6 uveče do 3-4 ujutru.
Vreme smo iskoristili da pogledamo jedan video o
ponašanju halibuta, ribe koja u Norveškoj ima status
kraljice, gotovo identično kao kod nas mladica. Taj
podvodni snimak me nije nimalo ohrabrio, halibuti
su bili na velikoj dubini, daleko od obale, i dugo

su pratili i zagledali silikonsku varalicu, bez neke
namere da je napadnu. Ako tome dodamo da ćemo
mi pecati sa obale, te da je Nani za 3 godine upecao
svega 7-8 ovih kraljeva dubina (ali je zato najveći bio
težak čak 34 kg), to je njegova želja da za dve nedelje
upišem bar jednog fletfiša delovala malo preambiciozno.
Poneo sam Avida dvouncaša sa Stradicom 4000,
na kome je japanska upredena struna Sasame Samuline PE deklarisanog i potpuno realnog promera 0,23
mm (jačine 26,5 Lb), koju koristim već dve godine i
prezadovoljan sam. Ispred nje sam stavio Savagear
fluorokarbonski predvez od 0,26 mm, koji je slabiji

3