Моја руко славом овенчана , хитни једну до нашег Звечана и усрећи уснулог Лазара : Србија му још витезе ствара ! Поносан сам , ал ’ ме нешто сврби , такви смо ти ми чувени Срби , ко се попне , њега прво воле , а онда га брзо вуку доле ! Нек ’ и ово памти младост плава : снови могу да постану јава ! Мој унук је за то пример први , а у њему има моје крви ...