I dok je strašan vjetar fijukao Ive joj se obrati i strogim glasom kaže:
“ Nećeš vikat i jodit se no me ku s kolon pason va korat i, ne otpošti, ti oblatin lancun?”. Šjora Mare je prestrašeno odgovorila:“ Ma neću vikat i neću se nikad već razjodit i povidat te ocu. Ti si samo dite ko se rada igro, a lancun kako lancun, tu je da se oblati, a ja san tu da ga operen. Ne baciljoj, moj Ivić, moreš se doć igrat va korat“, sve u isti preplašeni glas rekla je šjora Mare.
U taj čas Ive se pretvori u sovu, ispusti bijelo pero na drveni pod šjora Marine stare kuhinje i odleti.