“ Rekao sam da ću ti o tome govoriti kada odrasteš dovoljno. Gde kriješ knjigu? Šta je to?” Direktno pitanje, ispunjeno panikom, nije uznemirilo Rastka. Stajao je na jednom mestu, toliko dostojanstven, kao da je na samom tronu.“ Kopija knjige koja je napisana rukom Gospoda. Ne mogu ti reći gde je čuvam, jer to samo ja mogu da znam. I nećeš znati ni dan ni čas, kada ću otići”“ Neću ti dozvoliti. Slomićeš majci srce.”“ Dovoljno je slomljeno.”- izgovorio je tiho i konačno se pomakao s mesta. Krenuo je da izađe iz prostorije.“ Da li si ti Skriveni učitelj? Nekada sam slušao legende o tome?”- pitao je Nemanja tiho, potpuno poražen. Rastkov pogled govorio je sve.“ Taj sam. I biću skriven, glumiću pred svetom da sam protiv jeresi. A sve ću učiniti da njihove reči očuvam. I ti ćeš mi doći tamo gde idem, i majka će doći meni. Bićeš pokajnik i u suzama provešćeš deo svoje starosti, moleći se da ti bude oprošteno. I budući naraštaji biće zbunjeni kada smo mi u pitanju.”
7