The Editor
DOĐE JESEN,
JA SE NE OŽENIH.
Previše serija na listi, šta ću. Prioriteti su ove sezone jasni; dakle, nije do mene već do produkcije i distribucije TV programa.
Brojao sam pre nekoliko dana – osamnaest serija pratim
ove jeseni, što je napredak u odnosu na prošlu, kada je cifra
počinjala brojem dva. Ipak, istovremeno je utešno i porazno
to što znam da će polovina onoga što pratim biti ukinuta, pa
će se broj mojih „slobodnih“ sati povećati... Nakratko, doduše,
jer nova sezona donosi i nove naslove, a zatim i nova ukidanja,
i tako u krug. Obožavani začarani krug okorelih ljubitelja zapadne TV produkcije.
Jesenje serije same po sebi danas nisu ništa kvalitetnije od letnjih – u jednakom procentu ima onoga što je zaista vredno
gledanja, i u jednakom procentu prosečnom gledaocu nije
bitno koliko je kvalitetno ono što gleda, sve dok mu se to
nešto dopada. Ali kad govorimo o toj opsesiji jesenjom TV sezonom, posredi je nešto: taj osećaj ušuškanosti ispred ekrana,
deljenja tog prostora s dragim ljudima dok vetar i kiša udaraju
o prozorsko staklo, blizina praznične atmosfere koju svesno i
nesvesno povezujemo s potrebom da gledamo srećna lica, istovremeno bliska i daleka, u nekim imaginarnim svetovima, s
problemima baš kao što su naši, a ujedno tako dalekim, tuđim
i rešivim... Sve su to razlozi zbog kojih je jesenja TV sezona
poprimila taj fetišistički momenat u glavama konzumenata
popularne kulture.
Ja se svakoj novoj epizodi omiljenih serija radujem jednako kao
i ovom novom broju, koji detaljno obrađuje možda i najvoljeniji aspekt TV programa – period drame.
Čitamo se za mesec dana.
Marin Milosavljević,
Glavni i odgovorni urednik
10
serije.plus.in.rs