SEDAM GODINA. SEDAM GODINA U ZAPARI, VLAZI
I LEPLJIVOM ZNOJU. SEDAM GODINA SUKINIH
DILEMA. SEDAM GODINA VERNOSTI. BON TAMP
JE I DALJE SVE ŠTO JE BIO DAVNE 2008. GODINE,
SAMO SE SITUACIJA ZAKOMPLIKOVALA. VOLELA
BIH DA MOGU DA KAŽEM DA SE SAMO ZAPLET
ZAKOMPLIKOVAO, MEĐUTIM, TO NIJE SLUČAJ.
Koncept čitave serije se zakomplikovao, a jasno je i zašto. Alen Bol je otišao
i predao svoje čedo u ruke neznancima koji su se pregrubo poigrali njime.
Prva krv (True blood) je slomljena i potrošena. I nema tog nagog i mračnog
Erika Nortmana koji može da je spasi.
Ne želim dodatne eksplicitne scene, jer one nisu srž ove serije, a novi producenti to uspevaju da zaborave. Prava krv nisu Suki, Bil i Erik, Prava krv je
čudo zato što smrdi na memljivu Luizijanu, zato što kilometrima unaokolo
nema obrazovane duše, zato što južnjake Bon Tampa pokreću predrasude,
tračevi i malograđanština. Oni su dali dušu ovoj seriji i jug je u ovom slučaju pobedio vampire, jer nema te vampirske čarolije koja je zanimljiva koliko
stanovnici ove zaboravljene palanke na jugu. Oni su otrovni, zajedljivi, ali
uz magiju raskalašni i nezaustavljivi. Njihove predrasude su beskonačne, a
misli prljave koliko i tlo na kome žive.
Poslednje sezone su uvek tužne, ali čini se da je ova specijalna u tom kao i
u svakom ostalom pogledu. Da, očekujem da bude tužnija, jer nije jasno u
kom pravcu ide i zašto vampiri moraju da nestanu. Po svemu sudeći, ova
veličanstvena saga koja je promenila pravila slobode emitovanja čak i na
kablovskim mrežama, završiće se tragično. Ne brinite, biće svega – krvi,
znoja, pocepane kože i eksplicitnih scena. Ono čega neće biti jesu zabava
i ushićenje. Biće dosade u vidu tumaranja za ekskluzivnošću, umesto fokusa na jednostavan južnjački ritam uz život prožet ne tako prikrivenom
mržnjom prema vampirima.
KAKO JE FANTAZIJA POSTALA MIZERIJA
Mada je sve počelo sa Suki Stekhaus i više je nego očigledno da smo se
nakon sedam godina umorili od njenog mističnog primamljivog mirisa,
kao i telekinetičkih moći koje je opterećuju. Jednostavno, teško me je ubediti da takve moći ne mogu da se iskoriste bolje, nego da se sve svodi na
tugu, čemer i teret. Moći nisu teret i niko me neće ubediti u suprotno,
pa zaključujem da je koncept zaista zastareo, jer je očigledn