News
Henk Mudi zadovoljava potrebe svakog prosečnog mladog bogataša koji odluči da se od 14. do 16. godine svog
života bori protiv zlog globalizma. Henk vodi nekonvencionalni život, nema kancelariju u kojoj mora da provede
osam sati svog života, nosi crnu majcu... Plus Henk, a to
je ono što većinu tinejdžera natera da se okrenu pobunama, a ne žurkama, je neodoljiv za žene, a i on njih obožava. I nosi crnu majicu.
Zašto je važna crna majica? Zato što je bez nje Henk
Mudi samo jedan „matori prdonja“, produkt kapitalističkog društva, koja je težak život u dolapu kapitalizma
smrvio...Ili koje već reči koriste salonski alter-globalisti.
Henk Mudi nije pobunjenik. On je „pobunjenik“. On voli
društvo u kome živi, on želi da bude deo tog društva, on
nikada ne kaže nešto loše prot iv društva i sistema. Henk
Mudi je moj tata sa odelom i kravatom koji radi osam sati
dnevno, ali u crnoj majici.
Ipak, Henk Mudi jeste pobunjenik koji se bori protiv
društva i nametnutih normi, ali samo kada se uporedi
sa, junakom jedne druge serije, doktorom Gregorijem
Hausom.
I Haus i Henk rade upravo to. Oni, odnosno autori ovih
serija, troše enormno vremena i napora na to da ostave
utisak na druge šta oni jesu, na svoje pozicioniranje, dok
u suštini oni ne rade ništa stvarno da bi opravdali svoj
tako stvoreni „personaliti“.
Sve što je lepo ima kraj, kažu naši stari. Izgleda da su se
autori serije Kalifornikacija potrudili da nam sedma, i poslednja, sezona ove serije ne padne tako teško. Serija je
u ovoj sedmoj sezoni jednostavno previše „pala“, čak i u
odnosu na „padove“ prethodnih sezona. Ono što je posebno davalo draž ovoj seriji jesu epizodni likovi poput
Sju Kolini ili Edija Nira koji su fantastično „pasovali“ uz
„pobunjenika“ Henka. U sedmoj sezoni ovo je palo na
teret neubedljivoj/om Teri(ju). Mala Marsi i ćelavi Čarli
Rankl jednostavno nisu imali prilike da zablistaju u ovoj
sezoni. A oni su, poput Džeka i Karen u seriji Vil i Grejs,
odličan začin serijalu.
U svakom slučaju, poslednja sezona nije tako loša, uspeva da bude „na tragu“ celog serijala. Svi oni koji vole da
gledaj ovu seriju bi trebalo da budu zadovoljni što se primiče njeno finale jer, ma kakvo ono bilo, ono posle bi bilo
mnogo gore i lošije od završetka serije.
Foto: HBO Pressroom
Henk Mudi, naime, ima razbijen far na svom automobilu (pobunjenički, hipsterski, grandž crne boje, btw). Far
mu je prvo bio razbijen u nesrećnim slučajem, ali Henk
odluči da, iz njemu znanih razloga, ostavi tako kako je i
da se kroz Los Anđeles do kraja sezone vozi u automoblu
sa slomljenim farom. Čak i kada mu majstor popravi far,
on ga namerno razbije ponovo. Uprkos policiji koja hara,
uprkos zakonu!?! Zaboga, Henk!!! To je tako „rabelde“
od tebe za razliku od Hausa koji nikada nije uradio nešto
stvarno protivzakonito. Čak i čipseve koje „pozajmi“ sa
police u kafeteriji plati njegov pajtaš Vilson. Haus orbitrira u najzločinačkijem sistemu najzločinačkije najkapitalističkije zemlje na svetu, u svetu zdravstvenog osiguranja
Amerike, i on ništa nikada ne uradi, čak ni opaskom primeti, protiv toga. Njemu je fino i više nego što je pobunjeniku Henku Mudiju fino.
U životu sam se družio i sa dizelašima i sa metalcima.
Uvek me je fasciniralo to što moji pobunjeni ortaci koji
su odlučili da budu pobunjenici u društvu tako što će da
nose crne majice i duge kose više vremena posvećuju
svojim frizurama, nezi kose, pravljenju frizura nego moja
dizel-bratija koja je podržavala sistem u kome su živeli i
koja se u mračnim devedesetim osećala kao riba u vodi.
Mnogo više truda i pažnje je bilo potrebno da bi pobunjenička duga kosa delovala pobunjenički nego vremena da
se napravi precizan razdeljak na dizel-frizuri „nula-pet sa
strane, četvorka gore“. Interesantno je, za sociologe svakako, da je 99% mojih ortaka metalaca bilo iz „bogatijih“
kuća, dok su dizelaši bili iz radničkih klasnih krajeva.
30
serije.plus.in.rs