The Editor
TAJ OSEĆAJ
U STOMAKU…
Nisu leptirići. A nije ni onaj omlet od jutros. To je TV leto. Sjajno kao julsko sunce, ono je sada na svom vrhuncu i filovanje
tableta za godišnji odmor nikada nije bilo slađi posao.
Volim da mislim kako je moj sistem organizovanja i gledanja
TV serija doveden do savršenstva. Dva puta godišnje, jednom u proleće i drugi put na jesen, tabelarno raspoređujem
serije po danima emitovanja – jednom bojom ono što pratim na domaćim kanalima, drugom robu u čijoj „nabavci“
mi pomažu globalni internet servisi. Vremenom, naslovi
koje pogledam u terminu originalnog emitovanja bivaju
podvučeni, a oni koje ne stignem (ili iz bilo kog razloga
namerno ostavim za kasnije), uredno čekaju periode veće
količine slobodnog vremena – gradske ture, zimovanja i
letovanja, kao planirane aktivnosti i eventualne lomove
kostiju, raskide i druge povode za duge dane u krevetu, kao
s neba poslate šanse za nadoknadu gradiva. Od starih ljubavi retko odustajem – ako je sezona i loša, a šta sad, sledeća
će biti bolja; s druge strane, novim serijama uvek dajem test
od tri epizode (koji, povremeno, opišem i u rubrici 3u1 ovog
magazina), pa one koje ne prežive jednostavno obrišem iz
tabele. Prava pauza u emitovanju serija takoreći više i ne
postoji, jesenja „glavna“ TV sezona zavrašava svega tri nedelje pre početka relativno nove tvorevine, letnje „dopunske“ TV sezone, koja opet završava taman na vreme da tri
nedelje odmorimo pred početak nove jesenje. Priorda tako
zaokružuje svoj ciklus obnavljanja naših zaliha kvalitetne i
manje kvalitetne produkcije, pun krug je oformljen, balans
napravljen i mesta zevanju u prazno – nema.
Uvek sam zavideo toj specifičnoj grupi ljudi koja mi se, na
pitanje „Šta radiš?“ požali sa „Joj, ništa, dosađujem se…“. Ja
se nikada ne dosađujem i to je, istovremeno, dobro i loše.
Volim svoj ispunjen raspored – savršeno mi je to što „veče
u stanu“ nikada nije samo to – „veče u stanu“, već privatna
projekcija sadržaja koje sam odabiram. Ujedno mi je žao
što uvek imam taj osećaj da me, ako gledam seriju, tamo
negde čeka društvo koje sam „ispalio“ i obrnuto, ako sedim
sa tim društvom, TV serije, stripovi, knjige i filmovi nervozno cupkaju u gedžetima. Šta ću, proklet sam životnom
ispunjenošću. Samo neka traje.
Uživajte u letu i uvek nađite komad sopstvene hladovine –
ekrani se nezgodno presijavaju na suncu ;)
Marin Milosavljević,
Glavni i odgovorni urednik
10
serije.plus.in.rs