Bez previše filozofiranja, uz rizik da zvučim stereotipno,
moj odgovor bi bio da su žene poluracionalna autokonfliktna bića. Volimo da mislimo da nas je teško shvatiti, pa
komplikujemo život uvodeći sa jedne strane potrebu a sa
druge strane želju. Ženama je potrebna sigurnost i zaštita.
Tretman po svim pravilima, ali opet žudnja za avanturom i
lošim momkom, koja ne izostaje ni u situacijama apsolutnog blaženstva. Da, savršena veza ne postoji ali retko koja
gospojica odustaje od potrage za istom. Bez obzira koliko
nam je lepo i bajno, dečja fantazija “živeli su srećno i zadovoljno” kad-tad ispliva na površinu.
Fiktivni karakteri su savršeni do tačke dehumanizacije
(uostalom, vampiri i nisu ljudi). Koliko puta smo videli da
bilo koji vampir poseti onu mesto sa dva slova i velikim
W? Zašto je, recimo, doktora Hausa masa žena doživljava
kao