Sapunice: Odrasli ste u Turskoj, ali
rođeni ste u Nemačkoj. Da li je to
ostavilo nekog traga na vama?
Nur Fetahoglu: U Tursku sam
došla sa tri godine, pa nemogu reći
da je ostalo mnogo od sećanja na
Nemačku. Jedino zvuk crkvenog
zvona, koji pamtim, jer smo živeli
pored crkve. Turska je moja domovina.
Sapunice: Rekli ste da j e gluma vaš
devojački san. Ipak, pre nego što
ste se ostvarili u tom svetu, radili
ste kao bankarska službenica?
Nur Fetahoglu: Da, to je bio moj
prvi posao. I bila sam srećna za
šalterom. Ljudi se uvek čude kada
to kažem, ali ne shvataju da je
zanimanje bankarskog službenika
slično glumi. Na oba radna mesta
najvažniji ti je odnos sa publikom.
Od toga kako ćeš da se predstaviš
čoveku koji te gleda, zavisi i uspeh
u onome što radiš. Nema mesta
spoticanju, sve mora da ide kao
podmazano da biste ubedili publiku u priču. Ne bi mi smetalo da
se sutra vratim tom poslu, mada
sam srećna ovde gde sam.
30
30
Sapunice: Šta smatrate svojim
najvećim životnim uspehom?
Nur Fetahoglu: To što sam ostvarila svoje snove.
Sapunice: A neuspehom?
Nur Fetahoglu: Sve je u životu
uspeh, samo zavisi od toga iz kog
ugla posmatrate.