Sapunice: Šta možeš da nam kažeš
o svojoj novoj telenoveli?
Erik Hajser: „Jadnici“ su telenovela
napisana na osnovu dela Viktora Igoa. Igram Danijela Ponsea,
načelnika odeljenja za suzbijanje
narkotika. U centru zbivanja je
Lusija Duran, žena koja je nepravedno optužena za zločin koji nije
počinila. Od tog trenutka mora da
dokaže nevinost čak i čoveku svog
života, koji će, zaslepljen pravdom,
pokušati da je smesti iza rešetaka.
Dobio sam ponudu da budem deo
„Jadnika“ nakon što sam završio
snimanje serije „Camelia la Texana“,
koja je označila početak moje saradnje sa Telemundom. Pritom, srećan
sam što ponovo sarađujem sa kućom
Argos, koja je zadužena za produkciju „Jadnika“.
Sapunice: U čemu je razlika između
„Jadnika“ koje je pre gotovo dva
veka napisao Viktor Igo i njihove
adaptacije za koju je zadužena Valentina Paraga?
Erik Hajser: Velika razlika je u tome
što adaptacija obrađuje aktuelne
probleme sa kojima se suočavaju
Latinoamerikanci. Paraga je uzela
osnovu Igoove priče i prilagodila ju
je XXI veku. Kao i originalno delo,
telenovela će predstaviti spoljašnje
i unutrašnje konflikte sa kojima
se čovek suočava. Ljubav je srž
naše priče, dok istina, laž i pravda
obeležavaju svakog od likova.
Sapunice: Ima li sličnosti između
tebe i Danijela Ponsea?
Erik Hajser: Imamo mnogo
sličnosti. Kao i on, na strani sam
istine. Takođe verujem u pravdu i
volim da se borim za nju u svakom
aspektu svog života. Idealista sam
baš kao Ponse, verujem u ljubav,
koja je za mene, baš kao i za njega,
pokretač svega.
KREIRAO SAM LIK
DANIJELA PONSEA
ANALIZIRAJUĆI
DELO VIKTORA IGOA,
POKUŠAO SAM DA
PRONAĐEM SKRIVENU
SVETLOST IZA NJEGOVIH
SENKI I STRAHOVA
Sapunice: Prema karakterizaciji
likova, Danijel Ponse je uvek sa
lakoćom pronalazio žene koje bi
mu grejale krevet, ali se nikada
nije zaista zaljubio. Kako bi trebalo
izmeniti taj opis da bi se odnosio na
tebe?
Erik Hajser: Ne postoji način za
tako nešto. Otkako znam za sebe
verujem u ljubav i zakleti sam romantičar.
Sapunice: Je li teško igrati Danijela?
Kako si se pripremao za ulogu?
Erik Hajser: Kreirao sam lik analizirajući originalno delo Viktora Igoa,
prilagođavajući ga današnjem vremenu. Pokušao sam da pronađem
skrivenu svetlost iza njegovih senki
i strahova. Danijel je kompleksan lik
- rekao bih da je kao kameleon, jer
pokazuje beskrajno mnogo emocija
tokom priče. Istovremeno sa kreiranjem lika na psihološkom nivou,
prošao sam policijsku obuku, gde
sam se upoznao sa osnovama tog
posla. Između ostalog, naučio sam
da rukujem oružjem, znam kako
da postupam prilikom oslobađanja
talaca i hapšenja kriminalaca, a
imao sam uvid i u znakove i šifre
koje policajci koriste u međusobnoj
komunikaciji.
Sapunice: Publika nije dobro prihvatila tvoj poslednji projekat. Zašto
misliš da “Teksašanka Kamelija”
nije ponovila uspeh “Kraljice Juga”
ili “Gospodara Nebesa”. Šta joj je
nedostajalo?
Erik Hajser: Lično mislim da je
“Kamelija” najkvalitetniji projekat
koji je urađen za televiziju. Kada to
kažem, mislim na način na koji je
realizovana - od priče, preko režije
45
Želeći da svojim čitaocima što bolje
predstavimo “Jadnike”, kontaktirali
smo sa glavnim glumcem Erikom
Hajserom, koji je sa zadovoljstvom
pristao da nam otkrije nešto više o
samom projektu. Erik je našoj publici poznat po ulozi žigola u kontraverznoj seriji “Udovice”, a mnogi
su putem interneta nastavili da
prate njegov rad u serijama “Osma
zapovest” i “Teksašanka Kamelija”.
U ekskluzivnom intervjuu za “Sapunice”, uvek raspoložen i predusretljiv
glumac otkrio nam je zašto gledaoci
ne bi trebalo da propuste “Jadnike”,
naveo je razlike između Igoovog klasika i adaptacije koju za Telemundo
radi Valentina Paraga, a ispričao
nam je i kako se pripremao za vrlo
zahtevnu ulogu načelnika odeljenja
za suzbijanje narkotika. Da li Erik,
baš kao i njegov lik Danijel Ponse,
sa lakoćom pronalazi žene koje bi
mu grejale krevet, šta misli o Araseli
Arambuli i sa kim se iz ekipe najbolje slaže, pročitajte u nastavku.