PABLO MARTIN
Sapunice: Da li vam je i na koji način
“Ljovisna” promenila život?
Pablo Martin: Jeste, naravno. To je
bila moja prva novela, gde sam imao
jednu od glavnih uloga, i glumio uz
profesionalce sa mnogo iskustva.
Lik Hesusa je imao veliku težinu, ali
presudila je moja neverovatna želja da
ga dočaram na najbolji mogući način,
i na sreću postigao sam veliki uspeh
koji je označio početak nove etape u
mom životu i profesionalnoj karijeri.
Sapunice: Kakva sećanja vas vežu za
taj period?
Pablo Martin: Sećam se mnogo lepih
trenutaka, tih prvih meseci sa kolegama, kasnije mojim prijateljima, koji
su svi bili smešteni u hotelu, u jednom
od najlepših delova Venecuele po imenu Ljovisna. Bila je to nezaboravna
avantura za mene. Tada sam stvorio
brojna prijateljstva, koja i danas traju.
Sapunice: Možete li da podelite sa
nama neku anegdotu sa snimanja
serije koje se rado setite danas?
Pablo Martin: Da (smeh)! Postoji
mnogo, ali jedna mi je ostala u
sećanju – scena sa helikopterom...
VOLIM DA DODAM
LJUBAV U TO ČIME SE
BAVIM, DA SE ZALJUBIM
68
I PREPUSTIM. AKO TA
LJUBAV NA KRAJU
ISPADNE NEVERNA ILI
NELOJALNA, TO JE NJEN
PROBLEM, JER JA SAM
JOJ SE U POTPUNOSTI
PREDAO
AKO POSTOJI SRPKINJA
KOJA JE DOBRA OSOBA,
PLAVE KOSE, SA PLAVIM
OČIMA I INTELIGENTNA
KOJA OVO ČITA, NEKA
MI SE JAVI
Glavna začkoljica bila je u tome da
smo morali da ga vratimo na vreme,
znači imali smo samo jedan krug
i jednu priliku da snimimo scenu.
Direktor je rekao „akcija“ i morali
smo da preletimo čeličanu. Tako
smo i uradili, i sve je ispalo savršeno.
Problem je nastao kad smo sleteli,
jer su zaboravili da mi objasne kako
se otvaraju vrata (smeh)! Svi su na
mene čekali, a ja sam ostao zatvoren
govoreći krišom pilotu da mi otvori,
ali da zlo bude veće jasno se videlo
šta radim i scena je bila ugrožena.
Na kraju, posle nekoliko najdužih
sekundi u mom životu, sve je ostalo
na smehu, koji je, činilo mi se trajao
čitavu večnost. Blam me je pojeo
(smeh)!
Sapunice: Da li ste u kontaktu sa
kolegama iz serije?
Pablo Martin: Naravno, sa mnogima, gotovo sa svima. To je jedna
od telenovela gde sam stvorio najviše
prijateljstava.
Sapunice: Pratite li telenovele? Kako
biste ocenili stanje u svetu sapunica
danas?
Pablo Martin: Da, ima dobrih produkcija. Mnogo mi se sviđaju one iz
Kolumbije, najviše zbog prirodnosti
i spontanosti. Tamo sam bio protagonista telenovela „Dora le celadora“
i „Decisiones“ (obe su bile veoma
prijatna iskustva). Takođe ima dobrih
telenovela u Meksiku, koji je najveći
proizvođač svih vremena. I u Majamiju, gde sam isto radio. Generalno,
jedina stvar koju bih dodao je malo
više rizika, realne i aktuelne teme,
to može biti dobar sastojak za nove
generacije gledalaca. Gledam one
koje mi moj skromni raspored slobodnog vremena dozvoljava, jer kada
ne glumim, onda režiram ili pišem,
i to postaje malo komplikovano; ali
uvek se trudim da pratim svoje kolege
iz Kolumbije, Majamija, Venecuele i
Meksika.
Sapunice: Posle “Ljovisne” nastavili
ste sa uspešnim angažmanima u
telenovelama, ali podjednak uspeh
ostvarili ste i na filmu, kao i u reklamnim kampanjama. U čemu ste se
najviše pronašli?
Pablo Martin: Trudim se da
pronađem sebe u svemu što radim.
Za mene biti srećan jeste stvar izbora, a ne opcija. Zbog toga volim da
dodam ljubav u to čime se bavim, da
se zaljubim, i ako ta ljubav na kraju
ispadne neverna ili nelojalna, to je
njen problem, ne moj, jer sam se ja u
potpunosti predao tom poslu.
Sapunice: Kada biste mogli da se
vratite u prošlost, da li biste nešto
promenili u svom životu i karijeri?
Pablo Martin: Da, voleo bih da sam
ovu pamet koju imam sa 40, imao sa
20 godina, i da sam napravio manje
grešaka prema sebi ili voljenima. Kroz
život učiš, i za to moraš živeti, jer sve
ima svoj rok trajanja.
Sapunice: Poznati ste kao neko ko
drži do svog izgleda. Da li održavanjem svog tela negujete i mentalno
zdravlje?