VILIJAM LEVI
18
jem i uspešno manervišem sa
obavezama koje su mi nametnute. Samo onaj koji je imao
dva obroka dnevno, trčao bos
i nadao se lepom vremenu,
jer mu je krov nad glavom
prokišnjavao, zna da ceni ono
što mu je život dao.
Sapunice: Kako vaspitavate sina i ćerku? Da li im
pružate sve ili ih na vašem
primeru učite da poštuju
prave vrednosti?
Vilijam Levi: To što sam
odrastao u nemaštini nije
uticalo na mene da roditeljsku ulogu zasnujem
na materijalnim stvarima.
Smatram da deca moraju
da imaju sve, odnosno
da ja kao otac treba da
pružim što više mogu,
ali ne u smislu igračaka
i novca već pažnje. Ona
će im pomoći da izrastu
u prave i ispravne ljude.
Rastrzanost savremenih
porodica, izolovanost i
prepuštenost dece ulici i
prijateljima, nešto je što
ne želim da dozvolim.
Nastojim da im poklonim
svaki minut pažnje. Hoću
da uživam dok su mali,
da zamrznem te predivne
slike kada zajedno bojimo
bojanku, crtamo flomasterima likove iz omiljenih
im crtanih filmova. Čak
dozvoljavam ćerkici Kajli,
koja je pravi mali zvrk,
da me šminka (smeh).
To su uspomene koje će
me hraniti kada oni odu,
a Elizabet i ja ostanemo
sami.
Sapunice: Kakvo i