snimkom posela i performansa ovdašnjih nacionalnih simbola kojim
su oni obeležili svoje jubileje. Verovatno bi potražila markicu „Pozdrav
iz Pakla“, ali ne bi je našla. Samo
nalepnicu sa žigom neke od zemalja
sa Balkana. Poluostrva gde se pevanje poistovećuje sa silovanjem
slušnog aparata, a muzika je poslednja svrha koncerata.
Luserina proslava, zaista je bila proslava umetnosti. Kolaž najrazličitijih
i najtananijih osećanja pretočen u
mentalitetom tako slična naroda,
imaju tako različit pogled na muziku
i umetnost. Jer Luserin koncert bio
je čista umetnost. Baš kao što je i
njena muzika – vedra, pozitivna
i motivišuća. Za razliku od naše
– mračne, depresivne, agresivne i
destruktivne. Koliko god i ona ciljala
na iskrene emocije, ali patetično
i jadno. Tek kada osetite, pa čak
i putem jednog di-vi-dija, dašak
sveta shvatite koliko smo daleko od
njega. Od kulture i civilizacije koju
on predstavlja. I zapitate se – kako
bi Lusero odreagovala da na njenu
adresu s F