Čitanje Amande Kvik
Nosila je šareni kišobran i znao sam ne voli kišu.
Ja sam je volio, iako su cipele kvarile romansu
gutajući gradske lokve.
U glavi sam imitirao Krisa Riju,
ona Voug naslovnicu.
Išli smo na isto mjesto,
Podizao sam Crni album, ona Amandu Kvik.
Nakon trećeg izlaska postala je posesivna
i život je postao jedan od onih rijalitija.
Znala je moje drugove, znala im brojeve,
i zvala ih kad bih nestao na dan dva.
Ali seks, uh, seks je bio dobar, često se pitam,
je li to Amanda Kvik zaslužna?
Ne pročitah nikad knjigu.
I na koncu nisam je ostavio,
moram priznati i ne bih, već ona mene.
Čula da sam se potukao s vozačem autobusa,
a to je reče nedopustivo.
Kiša opet pada, šareni kišobrani se prće,
a Amanda Kvik, da ili ne,
jebiga nikad je nisam pročitao.