2.4 Методе мерења
Методе мерења могу се поделити на следеће основне групе:
методе скретања (непосредне процене),
диференцијалне методе (методе разлике),
нулте методе,
методе замене (супституције),
методе претварања анлогне величине у дигиталну, и
методе узорака (калибара).
3. ГРЕШКЕ МЕРЕЊА
Мерење није потпуно и нема пуну вредност ако се поред резултата не одреди, у
апсолутној вредности, и виша граница учињене грешке.
Тачност мерења карактерише се његовом грешком, која може бити дата као апсолутна
или релативна грешка.
Апсолутна грешка има димензије мерене величине и једнака је разлици резултата
мерења А и праве вредности мерене величине X,
X A X одавде
X A X A p
где се п назива поправка.
Релативна грешка-бездимензионална величина, једнака је односу апсолутне грешке
према правој вредности мерене величине
A X X
X
X
Релативна грешка је основна мера тачности мерења. Апсолутна грешка не може
( у потпуности) карактеризовати тачност мерења ако се не познаје права, одн. измерена
вредност мерене величине.
Апсолутна грешка добија се из системске грешке (одредљиве по вредности и по знаку)
и случајне (неодредљиве по вредности).
Системска грешка је компонента апсолутне грешке, константа по величини или се
мења по одређеном закону у зависности било којих утицајних фактора. По настанку
системске грешке делимо на:
грешке методе или теоријске грешке
грешке инструмената
грешке постављања
субјективне грешке.
4. ЕТАЛОНИ ЕЛЕКТРИЧНИХ ВЕЛИЧИНА
Strana
Вестонов елемент је електрохемијски извор електричне енергије и као основни етелон
за напон користи се од 1908. год. Израђен је од стаклене посуде у облику слова Х.
Позитивна електрода је од чисте живе изнад које се налази слој живиног сулфата, док
се негативна електрода састоји од кадмијевог амалгама прекривеног слојем кристала
8
4.1 Еталон напона-Вестонов елемент (ћелија)