prvi cir drugi rad cir | Page 12

мерењу. На отпорник R прикључи се позната електромоторна сила Е преко галванометра G тако да пад напона RI и Е буду у опозицији. Применом другог Кирховљевог правила (  E   RI  0 ), на ово коло добија се:  RI  (r  g )i  E  0 , одакле је E  RI . i rg Када је ЕRI , струја и кроз галванометар тече у супротном смеру; само у случају када је Е=RI , струја кроз галванометар једнака је нули и галванометар неће скренути. У овом последњем случају само, струја I кроз отпор R има исту вредност било да је за њега прикључен извор електромоторне силе Е или не. Ово чини основу методе јер само у том случају је пад напона на отпорнику једнак електромоторној сили Е. Ова метода спада у нулте методе. 7.2 Погендорфова метода (потенциометри-компензатори) Основе потенциометарског поступка мерења поставио је Погендорф 1841. године. Ова метода омогућује прецизно мерење непознате електромоторне силе поређењем у односу на познату електромоторну силу. На слици 3.2 дата је шема везе Погендорфове методе. Слика 2. Потенциометар Strana Мерење се врши из два дела: прво, после укључења прекидача P1 помоћу отпорника р , подеси се струја у помоћном колу на погодну вредност. E i  i`  Rr 12 где су: E x -елктромоторна сила непознатог извора, унутрашње отпорности rx Ee  еталон напона, отпорности re E -електромоторна сила помоћног стабилног извора напона, отпорности r R, Ri -баждарен разделник напона (потенциометар) G -галванометар r ` - отпорник за регулисање струје у помоћном колу.