Svet marketinga pun je ‘ buzz ’ reči koje se pojavljuju svake godine . Sudeći po ovogodišnjim Kanskim lavovima ( Cannes Lions ), među najpopularnijim su ‘ autentičnost ’, ‘ iskrenost ’, ‘ kredibilitet ’ - zapravo najosnovnije ljudske vrednosti . Kako vi , kao etimolog , vidite ovu ‘ potrebu ’ nekih industrija ( kao što su advertajzing i marketing ) da se izraze ovim trenutno popularnim rečima ? Buzz reči postoje već duže vreme . Krajem prošlog veka , kada je Druga industrijska revolucija bila u toku , akcenat je bio na produktivnosti , što se odrazilo na upotrebu mehaničkih izraza kakvi su ‘ maksimiziranje ’, ‘ preciznost ’ ili ‘ efikasnost ’. U narednim dekadama , kako je zadovoljstvo radnika definisano kao ključ uspeha , pojavile su se nove reči , kao ‘ svesnost ’ i ‘ sinergija ’. Buzz reči su zapravo lingvistička moda , koja dođe i prođe , ali su veoma dobro ogledalo svog vremena . Najskorije - ‘ autentičnost ’ i ‘ iskrenost ’ - podsećaju nas na našu zabrinutost zbog ‘ lažnih vesti ’ i naš strah da nas političari i komercijalna tela koriste za svoje ciljeve . U ovakvoj klimi , nije iznenađujuće što je istinski kredibilitet postao krajnji cilj .
Širenjem društvenih medija , pojavile su se neke nove reči , kao što su ‘ lajkovi ’, ‘ fanovi ’... Na koji način nove tehnologije utiču na jezik ? Po jednom istraživanju , da je Facebook zemlja , bila bi treća na svetu po broju stanovnika . Nije iznenađujuće da engleski jezik oblikuju društveni mediji . Analogija ide korak dalje : kao što čitave nacije imaju svoje zajednice , on-line populacija nije jedno pleme , već mnogo njih , sa Twitterom , Instagramom , Reditom itd , gde svaki od njih ima svoje leksikone i svoju potrebu za reinženjeringom konvencija svakodnevnog razgovora .
www . progressivemagazin . rs
Nisu sve reči nove , mnoge su pozajmljene iz drugih oblasti - baes i squads , na primer , su preuzete direktno iz rep muzike . Pojavljuju se i nova značenja starih reči - status , tag i poke dobili su nova značenja od strane društvenih medija , dok je sada prijatelj bilo koji poznanik , a fam vaš blizak krug prijatelja . Sa druge strane , ko god da misli suprotno vrlo brzo će biti razuveren činjenicom da je reč ‘ prijatelj ’ korišćena kao glagol mnogo pre Facebooka i to ni manje ni više od strane Šekspira !
Oxford English Dictionary proglasio je ‘ selfi ’ za reč godine ( 2013 ). Danas , četiri godine kasnije , to je ‘ normalna ’ reč koju koristimo u svakodnevnom govoru . Koliko vremena je potrebno da nova reč postane deo jezika ( a ne samo slenga )? Nema konkretnog odgovora na ovo pitanje - nekim rečima potrebne su godine da postanu deo jezika , dok druge iznenada eksplodiraju na sceni , kao što je to bio slučaj sa chav , 2004 . godine , zahvaljujući jednoj veb stranici ( iako je reč starija od 150 godina , dokazujući time da se malo toga novog dešava pod jezičkim suncem ). Činjenica je da reči danas mnogo brže putuju nego u bilo kom trenutku do sada u istoriji , u velikoj meri zahvaljujući novim medijima koji omogućavaju da neologizam bude pokupljen sa druge strane sveta u roku od nekoliko sekundi . Kada govorimo o slengu , on predstavlja legitimni podskup našeg jezika kao dijalekta , iako se često posmatra kao inferiorni , čak i nelegitimni oblik izražavanja . Iako je tačno da sleng često predstavlja marginu mejnstrim života , pre nekoliko vekova on je bio prvi jezik koji se prikupio u rečenicima , a u njima se reflektuje i danas .
15