Makroekonomija
mo da će se inflacija povećavati u predstojećim mesecima , pod uticajem niske baze , snažnije domaće tražnje , postepene stabilizacije cena berzanske robe na međunarodnim tržištima i efekata povećanja regulisane cene električne energije od oktobra . Što se tiče monetarne politike , nakon smanjenja referentne stope na 4 % ranije nego što je bilo očekivano ( u julu ), centralna banka je zadržala referentnu stopu na istom nivou do kraja godine i očekujemo da će NBS zadržati rezervisan stav i u 2017 . godini . Na stav politike monetarnih vlasti pretežno će uticati očekivan postepen rast inflacije , za koji se predviđa da će već u prvim mesecima 2017 . godine doći do sredine novog ciljnog koridora od 3 %+/ - 1,5 pp ( na
snazi od januara 2017 . godine ). Važnu ulogu će igrati i očekivani nastavak povećanja stope Federalnih rezervi SAD-a u 2017 . godini , s obzirom na to da je guvernerka izjavila da na ton monetarne politike u Srbiji snažno utiču odluke Federalnih rezervi SAD-a .
Prinosi na obveznice Fiskalni parametri u Srbiji su se primetno popravili tokom 2016 . godine . Kad smo pogledali poslednje raspoložive podatke za budžet , mogli smo da vidimo značajno smanjenje deficita konsolidovanog sektora države , koje je rezultat intenzivnijih priliva prihoda i nekoliko jednokratnih efekata ( isplate dividendi u državnim preduzećima ) i nižih isplata otpremnina od planiranih . Stoga očekujemo da će u 2016 . godini deficit doći do oko 2 % BDP-a ( naspram prvobitno planiranih 4 %) i da će u 2017 . godini doći do daljeg poboljšanja i pomeranja ispod 2 % BDP-a . To ( i povoljnije refinansiranje na domaćem tržištu ) bi trebalo da dovede do smanjenja javnog duga , koji bi trebalo da krene postepeno da opada u narednom periodu i da dođe do 73 % BDP-a u 2017 . godini . Na izgled trenda prinosa na obveznice u lokalnoj valuti u Srbiji utiče jača ekonomska i fiskalna pozicija , okruženje sa još uvek niskom i stabilnom inflacijom , povoljniji tonovi iz rejting agencija i MMF-a i privlačan kamatni spred . Stoga smo od početka godine mogli da vidimo smanjenje prinosa na referentne obveznice u dinarima sa dospećem 2022 . godine za solidnih 200bp . U narednom periodu predviđamo da će se prinosi kretati na sličnim nivoima , uz malo pritisaka u pravcu povećanja na srednji rok koji dolaze od očekivanog povećanja inflacije i trenda stope Federalnih rezervi SAD-a ( investitori iz SAD-a igraju važnu ulogu na srpskom tržištu obveznica ).
18 www . progressivemagazin . rs