N
ejtan Kotam, baletski igrač i koreograf iz Sjedinjenih Američkih Država, počeo je da se bavi
baletom kada je imao već skoro dvadeset tri godine, dok je studirao sociologiju. Radio je sa mnogim
poznatim pedagozima, koji su ga naučili sve, kako
o klasičnom, tako i o modernom baletu. Pohađao je
master studije na Univerzitetu u Arizoni. U tom periodu je počeo da se bavi stvaranjem svojih koreografija. Nakon studija, preselio se u San Francisko,
a onda, na poziv uprave Narodnog pozorišta, došao
je u Beograd, gde je nastavio svoj rad. Trenutno nastoji da promoviše svoje koreografske ideje pokretanjem grupe „Mannakin Theater and Dance”.
Koliko ste imali godina kada ste se počeli baviti baletom i kako je to uticalo na Vaš rad?
Na svoj prvi čas baleta sam otišao sa dvadeset tri
godine. Do tog trenutka, moj jedini kontakt sa plesom bio je na plesnim večerima, ali nisam ga smatrao potencijalnom profesijom. Činjenica da sam
tako kasno počeo je imala jak uticaj na moj odnos
prema plesu, kako u pogledu fizičke discipline, tako i u pogledu umetnosti. Kada je u pitanju moja
kondicija, uvek se setim reči jednog od svojih profesora sa Ballet West Akademije, koje su glasile:
„Tvoje telo je spremno”. Ovim je hteo da ukaže na
potpunu razvijenost mog tela, i da nisam imao tu
prednost da mi se telo vežbom razvija u određeni
oblik i za određenu funkciju, što bi bilo moguće da
sam počeo sa deset ili dvanaest godina. Iako je bio
u pravu, to me nije sprečavalo da dam sve od sebe.
Želeo sam da vidim koliko sam mogao da postignem sa svojim razvijenim telom, čineći bilo kakve
promene koje bi mi pomogle da se bavim plesom.
Došao sam do uverenja da su naša tela, u bilo kom
životnom dobu, daleko fleksibilnija i izdržljivija nego što nam se čine.
Još jedan faktor koji je proistekao iz mog bavljenja
baletom tokom studija ima veze sa iskustvima koja sam stekao pre nego što sam se upustio u ples.
Tokom odrastanja posvećivao sam se različitim
zanimanjima i aktivnostima, dok se većina mojih
kolega iz sveta plesa bavilo konstantnim časovima
baleta. Bio sam veliki ljubitelj knjige, i bavio sam
se sportovima kao što su bejzbol i američki fudbal. Imao sam bogato radno iskustvo, od raznosioca novina, preko rada u pekari i prodavnici namirnica, čak sam kasnije radio i u građevini.
Mnogo toga me je interesovalo i imao sam prilike
da se mnogim od tih interesovanja i posvetim, bilo to rekreativno ili tokom studiranja sociologije.
Na sreću po moju plesnu karijeru, iskoristio sam
svaku priliku da se bavim drugim scenskim umetnostima, pre nego što sam postao igrač. Od ranih
godina sam išao na časove pevanja i glume, i svirao sam trubu i francuski rog.
Sve ovo vrši jak uticaj na način na koji pristupam
plesu, posebno na proces stvaranja novih koreografija. Nadam se da, kroz moja jedinstvena iskustva
koja su me dovela do plesa, uspevam da se kao koreograf i izvođač izrazim na jedinstven način.
Zašto ste se odlučili za balet a ne nešto drugo?
Često sebi kroz šalu govorim da ja uopšte nisam
balet „izabrao”, već da mi se samo nije odustajalo
od njega. Naravno, ovo nije u potpunosti tačno, ali
dosta sam vremena proveo u razmatranju da u jednom trenutku odustanem i izaberem nešto drugo
za „karijeru”. A onda sam, pre otprilike sedam godina, shvatio da sam, iako nikad nisam imao u planu
da postanem plesač, voleo ne samo balet, već i ples
i umetnost u celini. Odlučio sam da sam previše
postigao da bih tek tako odustao i to zauvek osta49