Child, are your lessons done?
Iako kaže da nije religiozan na tradicionalan
način, od prisutne Uzvišenosti nikada se nije
krio. Nisu u najdubljem atomu njega ukorenjena uverenja samo jedne religije, i ne ispoljavaju
se samo u izrečenim molitvama, već u osetljivosti za patnje svuda u svetu — za bolesti, ratove i
glad ljudskog roda. U bojazni od dezintegracije
reda. U gotovo proročkim stihovima političkih
pesama, podrugljivo marširajućoj osudi američke demokratije i svega što sa ovim svetom nije u
redu — od noći na Tjenanmenu i homoseksualaca u pepelu do izgubljenosti u malim ekranima,
odbijanja plastičnih kesa da podlegnu truljenju,
vizionarskih poplava alkohola, razočaranja i
gorčine, sirena i beskućništva. Toliko je patnje
da ga lični najmračniji momenti ostavljaju ravnodušnim.
Sa starenjem je došao spokoj. „The older I get
the surer I am that I’m not running the show.” Čitate život koji živite, ali ne možete promeniti ni
reč, smatra Lenard. Ipak, i dalje je zaokupljen smrtnošću.
„My friends are gone and my
hair is grey, I ache in the
places where I used to
play.” Kada je pomislio
da je našao „Teacher of
the heart“, dobio je odgovor: „We teach old
hearts to rest”.