Nije uvek i namerno mračan. Samo je oslobođen od nade.
To je ona iskra koju je osetio u prvom dodiru sa poezijom Garsije Lorke. Nije od nje ukrao iskrenost, elegiju i emotivni intenzitet. Prepoznao ih je u sebi. I nije bežao. „Not only was it okay, but it was the way you
embraced the sun and the moon.” Tada su pesma i
poezija postale deo istog daha. Nerazdvojive. Značaj
te iskre ovekovečen je u Lorki — Lenardovoj ćerci.
Nikada nije verovao u svoje umeće pevanja. Još manje je želeo da bude izložen tiraniji muzičkih standarda. Kada je egzistencija izrasla iz poezije i proze
dovedena u pitanje, zasvirao je gitaru, u želji da to
bude posao koji će ga izdržavati. U tridesetim je
ušao u profesiju pevača. Ni danas nije prevazišao
neprijatnost koju čuje i oseća u svakom slušanju
sopstvenog glasa. Kada god može, doda mu ženske
vokale, ali se ni posle četrdeset godina nije izborio
sa njom. „Born with the golden voice” za njega znači da glasom prenosi svoje priče. To je jedina istina — vaša priča.
„Nisam bio neki pevač. Ni gitaru nisam
svirao preterano dobro. I don’t know how
these things happen in life”, njegovo je
objašnjenje svog uspeha.
42 | bulevarumetnosti.rs
Opsednut mogućnostima hipnoze, video je da talentom, znanjem i nametanjem volje može učiniti ljude
poslušnim. Privučen idejom borbe u ratu i osvajanjem
medalja, opčinjen ogledalima i suočen sa Isusom, Lenard je postao čovek koji vođstvo preuzima prirodno,
dok istovremeno ostaje nevidljiv: „His intensity and
power operates from bellow the surface”.