Šta misliš o muzičkoj sceni kod nas?
Što se tiče andergraund muzičke scene kod nas,
mogu samo da kažem da nam predstoji jako dobro vreme koje će nastupiti već ove godine. Imamo mnogo dobrih izdanja u prethodne 3 godine,
nove bendove, nove albume, veću mogućnost da
se izbaci kvalitet na videlo i mislim da se sve to
slagalo jedno na drugo i da će sada poplaviti veliki deo koji je zaboravljen. Niš, Kragujevac, Subotica, okolni manji gradovi, pa na kraju i Beograd kao
da čuvaju sve te talente iako znamo da je sve do
tih finansijskih problema. A opet i nije, pogledajte
samo koliko bendova se trudi, a nema ni jedno gitarsko pojačalo, i pored svega opstaju, sviraju aktivno i izdaju za strane izdavačke kuće. Moram da
povučem crtu sa počecima Novaka Đokovića, koji
na početku karijere nije dobio nikakvu investiciju
od države za koju danas igra (što je jako žalosno i
nepromišljeno), a predstavlja je na najvećim teniskim turnirima, ali setite se ko oprašta grehe!
Krajnje je vreme da i podzemnu muziku neko primeti i napravi jedan domaći lejbl, ali opet sa svetskom distribucijom, i da ulaže kao što i sami bendovi ulažu u svoj rad. Mislim da bi se svi složili i
da bi zajedno rasli, a pokazalo se da to i može, više puta, pa da i od nas rudara srpske muzičke scene muka pređe malo na mejnstrim. Da, andergraund scena u Srbiji postoji i može da bude kao od
šale jedna od vodećih u Evropi; istina je da nije
postojao niko ko bi izašao u susret takvoj vrsti talenta, ali već sam imao prilike da vidim da scena
raste i da će doći do te prave investicije i jako je
žalosno što ta investicija ne dolazi kao i naša muzika – iz naše zemlje. Ali to čak i nije bitno sve dok
smo složni i podržavamo se međusobno. Samo
bez kukanja i bez antientuzijasta, takve niko nigde ne želi. Neka je radno i molim za strpljenje!
30 | bulevarumetnosti.rs
I ti si na svoj način doprineo našoj andergraund
sceni...
Bilo je krajnje vreme da neko nešto preduzme u
poslednjih par godina jer se muzika ne zaustavlja
i samo raste, kao i sama tehnologija, iz dana u dan.
Kao i novi podžanrovi koji dolaze. To je bio i razlog da napravim jedan festival gde će svi ti bendovi i muzičari imati priliku da predstave svoj rad
u dva dana na beogradskom „Bleed To Death Festivalu”, koji se tiče samo ekstremne muzike u njenom vremenu. Hoću reći da nam ne trebaju dešavanja koja je trebalo da dođu onda kada su bili na
vrhuncu u prošlosti, nego hajde da razmišljamo u
skladu sa vremenom , kao i da pratimo i budemo
upućeni sa novinama na muzičkoj sceni. Ostaje
samo da vas pozovem na sledeći „Belgrade Bleed
to Death Festival” i da posećenost bude duplo veća u odnosu na prošlu godinu. Budite deo domaće
scene i velikana andergraunda van Srbije, učestvujte u mospit-u, srklpit-u, stejdž dajv-u i vol of
det-u. Muzičari su jedna velika duša koja vas nikada neće zaboraviti i uvek će se vratiti fanovima,
a kada si fan onda si i živ.
Da li se sećaš svog prvog benda?
Kada se setim prvog benda u kojem sam bio gitarista, odmah se i nasmejem pošteno. To je bio kaver
bend, radili smo obrade legendarnih hevi metal
bendova i nikada nismo imali svirku, jer nismo mogli da nađemo pevača iako smo zaista dugo tražili.
Tako smo se i razišli, ali kontakti određenih članova
su ostali večni. Tako smo posle i napravili gomilu
tribjut bendova koji su bili jako uspešni u to vreme,
kao što je Otrov – Venom tribujt bend, Undisciplined - Rage Against The M achine tribjut bend i Death tribjut bend, a odmah potom i moj prvi autor-