’’ Морам . Планирају да доведу Турке , и да зарате против мене . Османлије ће једва чекати , а Бајазита више нема да ме поштеди .“
’’ Зар мислиш да ће они да зарате против тебе ? Није то могуће !“
’’ Могуће је . Открили су своје право лице .
Предосећао сам то одавно .“ ’’ Размисли ! Како ћеш објаснити Мари ?“ ’’ Ништа јој нећу објашњавати . Добро познаје и њих , и мене . Не могу дозволити да направе глупост . Зар да ми стану на пут ?! Неће нико , па ни они ! Плашим се да је ово тек почетак пакла !“
Ђурађ је утамничен до краја тог страшног дана . Гргура сам поштедео , јер је тек изашао из заробљеништва . Чекао сам да видим њега ослобођеног , а утамничио сам Ђурађа !
Не знам шта је радио Гргур . Са ким је остао и шта је радио , нисам желео да знам . Није смео да се врати кући без брата , а није хтео ни да ме моли за милост , или помирење .
И даље сам био испуњен бесом и тугом . Издаја њихова била је језив ударац који јесам очекивао , али нисам желео да верујем да ће се стварно десити .
Посетио сам Ђурађа док још нисмо кренули из Цариграда .
’’ Дошао си да ми се наругаш . Овако показујеш своју моћ “ - изговорио је кроз мржњу , док су му очи севале као муња у ноћи .
94