нашу земљу ? Ја , и сви они мученици који су ратовали на Бајазитовој страни , пратили смо црну судбину , да би у Рашкој била слобода . Упрљао сам образ и окрвавио руке , да нас не би Османлија поседовао ! Јесам ли издајник ? Бићу за неке , сигурно . Писаће о мени као о проданој души .“
’’ Смири се , Стефане , поврати се , молим те . Никада те нисам видела таквог , гнев ти исијава из очију .“
’’ Нисам више исти . Само желим да не ратујем више , и да препородим све око себе . Желим да нам се људи образују , да знају шта је вера и уметност . Желим да оставим поруку за будућност ... И онда могу да одем .“
Нисам био једини који је тражио милост код Бајазита . Нико није смео ни поглед да му упути , ни реч , него је он свакога питао за разлог доласка . Показао је гостољубљивост . Послужили су нам храну на сто , па су јели сви из поштовања , нико није смео одбити . Ја нисам могао да једем , јер нисам осећао ни страх , а више ни поштовање према овом човеку . Одједном сам видео у њему кривца за све моје муке , и смишљао сам начин да му то и докажем .
Сви присутни су отишли , клањајући се господару света . Ја сам остао . Мирно сам чекао да ме пита за разлог , што је у њему изазвало дивљење . Поново се збунио од мог погледа .
78