’’ Не навлачи Бајзитов гнев на све нас . Кнеже , молићу те !“ - узнемирено је узвикнуо Константин Драгаш .
Нисам имао времена да му објашњавам . Поново сам се обратио аги .
’’ Реците султану да га Стефан Лазаревић жели видети . Брат султаније Оливере .“
Име моје сестре нас је спасло . Човек испред је гледао уплашено и постиђено . ’’ Одмах ћу пренети господару .“ Осетио сам понос . Уважено сам се обратио вазалима . ’’ Захваљујући мојој сестри , вратићемо се својим кућама . Само се смирите .“
Нисам дуго чекао сусрет . Бајазит ме примио у своју собу , која је била само неколико корака од оне у којој смо чекали . Нешто злокобно је одзвањало у мрачном ходнику .
Очекивао сам да видим исто то зло у човеку који је решио да нам одузме животе . Уместо њега , видео сам збуњеног владара .
Поклонио сам се . ’’ Султану мој . Недавно си ме ословио са ’’ сине ’’, а данас хоћеш да ме убијеш . Моја душа је затрована разочарењем и тугом .“
Смело сам га погледао у очи , али на онај начин каквим сам збуњивао људе . Осетио сам задовољство када сам на његовом лицу видео језу . Био је уплашен од нечег њему непознатог . Говорио је сасвим тихо , једва сам га чуо .
41