Опоменуо сам Оливеру да се сети ове истине , јер ако је видела у очима човека да је део њене душе , да су се заједно родили у освит зоре стварања , од те љубави побећи не може . Ако га је препознала и он њу , ту нема греха , нити места за овоземаљске приче . Јер ово време ће проћи и када се некада поново роде , опет ће се срести и волети , као што су се волели и пре овог живота ...
Гледао сам свој лик у огледалу . Много сам видео у сопственим очима , страх ме обузео . Био сам дечак , знао сам да се неће вратити срећни дани . Не само да их нисам могао вратити , него је на мени било да створим боље дане за свој народ , на себе да не мислим .
Ушао сам у собу за молитве и понео две свеће , црвену и белу . Тако се молимо Магдалени . Соба је и даље одисала свежином , могао сам осетити радост прошлих дана . Затекао сам мајку како стоји пред иконама и немо их гледа . Одувек сам сматрао да је она најлепша жена , дуге тамно црвене косе и плавих очију , млађа од својих година , достојанствена у својој жалости . Стао сам иза ње и држао свеће на овалу , док су гореле . Гледао сам у ликове испред нас . Магдалена у зеленој хаљини и црвеном огртачу , исијава из ње љубав , понос и туга ... Мајка и ја личимо на њу . Исус у белој хаљини и црвеном огртачу , порука да су га и Назарени и Есени ишчекивали и признали за спаситеља . У руци је држао црвену књигу , своје јеванђеље , које је 27