легенда , како су Вида анђели извукли живог из котла , па пренели у Луканију да тамо у миру умре . Обожавање овог светитеља проширило се у многим другим земљама . Подигоше се храмови у његову част , уметници створише његов лик од камена , и оживеше га на платну . Они уметници који су знали из чије лозе потиче Вид , насликали су га са петлом у руци , за будуће нараштаје , да се не заборави . Многи народи почеше да славе његов дан 15 . јуна . Ето разлога због чега је мој отац одлучио да се битка на Косову одигра на овај дан .
Моји родитељи венчали су се 1353 . године , и док мене нису добили , већ су имали пет кћери . Мара , Драгана , Теодора , Јелена и Оливера . Све осим Оливере биле су већ удате када сам ја неочекивано ’’ најављен “.
Милица и Лазар су живели у породичном миру и радости . Оливера им је била највећа љубав , и њој посветише сваки нови дан . Исто тако , сву своју љубав и пажњу посветише народу над којим владаше . Мислим да је мој отац био човек подељен на два дела . Један део припадао је породици , други Србима . Замак у Крушевцу беше место отворено за племиће и сељаке , за војнике и учитеље , уметнике и свештенике .
Имали смо једну собу , у којој ми је душа остала . Тајно место за гнездо нашој духовној породици . А породица се састојала од јеретика , људи посвећених вери и њеном очувању . Морало је бити тајно , јер ово 19